Svako ko voli dobru knjigu ili film zna da se, s vremena na vreme, volimo vratiti i ponovo pogledati ključne scene, pročitati omiljeni pasus ili jednostavno iskusiti istu emociju iznova. Namerno sam iskoristio reč „istu“ iako sam potpuno svestan da za nju ovde nema mesta, jer, nevezano za to što nam je radnja poznata, vrlo je verovatno da ćemo svaki naredni put isto delo doživeti na barem delimično različit način. Video igre nisu drugačije po tom pitanju… Donekle, u isto vreme su i veoma različite, te zbog toga neke od njih možemo igrati iznova i iznova u nedogled, dok bi druge trebali iskusiti samo jednom.
Video igre i prostor za eksperimentisanje
Odgovor na pitanje zašto igramo igre iznova je dosta kompleksan. Svima je verovatno već jasno da je glavna razlika između video igara i ostalih medijuma u interaktivnosti sa svetom u kojem se nalazimo. U kontekstu ove priče, to znači da kada poredimo ponovno igranje igre sa ponovnim gledanjem filma, u nužno teorijskom smislu, možemo daleko više izvući iz igre. Film, knjiga ili bilo šta drugo, iako nemaju linearnu strukturu, ipak se proživljavaju na linearan način.
U praktičnom smislu, to znači da ono što ste proživeli na 16. stranici knjige ili na prvom satu filma uvek će biti to isto, dok kod igara nije baš tako, jer one po svojoj prirodi daju prostor za eksperimentisanje. To važi i sa apstraktne strane, tako da samo promena težine može promeniti naš celokupni pristup i način na koji vidimo okolinu. Tu su i skrivene stvari, glitchevi i eksploiti, i mnoštvo drugih detalja koji utiču. Iz svega toga možemo zaključiti da je hipotetički prostor i mogućnost ponavljanja daleko veći nego što kod bilo kog drugog medijuma može biti.
Igre bazirane na znanju
Priču na ovu temu treba započeti sa najočiglednijom grupom, a to su igre bazirane na znanju i primeni istog, žanrovski okarakterisane kao puzzle igre. Kod njih, srž doživljaja leži u povezivanju sakupljenih znanja i logike i dolaska do neprocenjivog „bingo“ momenta. Međutim, upravo taj trenutak i čini temelj njihove suštinske neponovljivosti. Kada jednom znamo rešenje, igra gubi svoju primarnu ulogu – više ne testira igrača, niti ga tera na razmišljanje.To važi čak i ako zaigramo nešto par godina nakon inicijalnog prelaska. Tako sam ja pokušao zaigrati Portal 2 par godina nakon prvog prelaska i ceo moj playthrough se sveo na pokušavanje da se setim kako sam rešio određenu zagonetku, umesto da pokušavam da ih shvatim.
Vredno je napomenuti da su developeri uočili ovo i da neki od njih svoje igre baziraju na nasumično generisanim zagonetkama, što je svakako zanimljivo rešenje, ali nama takvi projekti nisu interesantni jer njih ipak ima smisla ponavljati.
Narativni šok i manipulacija igračevim neznanjem
Postoji posebna klasa igara koja se oslanja na nešto dublje od puke radnje ili izazovnosti – one koje ciljaju direktno na naša osećanja, očekivanja i emotivne reakcije. U srži im je da to postignu naglom narativnom destabilizacijom igrača, a to može da funkcioniše samo ako je igrač nepripremljen i bez predznanja o onome u šta se upušta. Spec Ops: The Line počinje kao najklasičnija vojna pucačina sa već poznatom postavkom: američki vojnici, haos na Bliskom istoku, jasne podele. Kako radnja odmiče, sve postaje napetije, i to do trenutka kada se dešava obrt i kada se sve ruši. Igrač, koji je do tada mislio da radi „pravu stvar“, suočava se bolnom realnošću da je on sam ono protiv čega se borio.
Sa druge strane imamo indie klasik zvan Pathologic koji funkcioniše drugačije. Ovaj ruski projekat vešto manipuliše neznanjem i tako od igrača pravi stranca i u narativnom i u smislu gameplaya. Mehanike su namerno netransparentne, dijalozi dvosmisleni, a pravila u tom svetu, koji izumire od bolesti, se stalno menjaju bez prethodnog obaveštenja. Čak ne znamo ni ko nam je prijatelj, a ko ima kobne namere, i upravo je u tome ključ: Pathologic celokupnu atmosferu i suštinu zasniva na nedostatku informacija.
U ovu grupu možemo uključiti i linearne horor igre koje se, isto tako, trude da neizvesnošću stvore strah i naprave jezivu atmosferu. Uprkos tome što radnju možemo kompletno zaboraviti, ipak neke stvari pamtimo podsvesno, tako da vraćanje na neke starije horor naslove i nema preterano smisla, pogotovo ako to radimo sa ciljem da budemo preplašeni.
Pathologic i Spec Ops: The Line su, kao što je jasno iz prethodnog dela, poprilično različiti, ali zajednička osobina im je da ponovno prelaziti i nema preterano smisla, jer može samo uništiti lepo sećanje koje nam je ostalo urezano u glavi.
Pričam ti priču
Nepravedno bi bilo izostaviti kategoriju igara koja celokupan svoj identitet bazira na priči koju želi da ispriča. To su tzv. walking simulatori koji ne nude mnogo izazova u klasičnom smislu, već nas vode kroz pažljivo osmišljen svet. Najbolji primer za to je Firewatch. Campo Santova kreacija ima za cilj da kroz napete i dobro odglumljene razgovore preko radija izazove jake emocionalne reakcije. Njegova snaga nije u tome šta igramo, već šta osećamo.
Problem je što se sve to može osetiti samo prvi put. Svaki sledeći ne predstavlja otkrivanje i ponovni doživljaj, već prisećanje. To ujedno znači da Delilah nećemo slušati otvorenog srca, nego analitički, tražeći možda neki sitni detalj koji smo propustili. Lutanje šumom više neće biti lutanje kada znamo kuda staze vode. Najbitnije od svega je to što i emocionalna neizvesnost nestaje, a bez nje Firewatch nije ono što zaista jeste.
I za kraj, da li igrati ponovo ili ne…
Sve dosad pomenute igre dele nešto zajedničko – to što zavise od prvog susreta sa igračem. Neke se zasnivaju na neizvesnosti, neke na manipulaciji neznanjem, a neke na jednostavnom nepoznavanju. Kad tog faktora nema, ostaje samo kostur koji predstavljaju tehnički aspekti, mehanike, grafika i nama već prepoznatljiv scenarij.
U konačnici, treba li takve igre probati ponovo? Verovatno ne, bar ne u klasičnom smislu. Nekad je bolje sećanje na nešto sačuvati onakvim kakvo jeste, jer kao ljudi imamo tendenciju da lepe stvari pamtimo još lepšim. Ako im se čak i vratimo, onda to treba da bude više iz radoznalosti nego iz nade da ćemo ponovo proživeti isto, jer ipak, slično kao u životu, nešto je moguće samo jednom istinski doživeti.
Ako želite biti u toku s najnovijim sadržajem, zapratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našem Discord serveru.
About the author
Sunovrat giganta – Šta se kog đavola dešava sa Ubisoftom?
Kada bismo se vratili u prošlost 15 godina, iskusili bismo period u kojem su se za francusku kompaniju Ubisoft mahom širile reči hvale i željno iščekivali naredni projekti. Francuski gigant bio je „majstor svog zanata“, kako u finansijskom, tako i u smislu kvaliteta i uticaja na samu industriju. Nintendova The Legend of Zelda: Breath of the Wild nije ništa drugo nego prilagođena formula koju smo viđali u dotadašnjim Assassin’s Creed igrama, a svima je jasno koliko je ona kritički priznata. Danas Ubisoft predstavlja simbol loših trendova industrije – masovna otpuštanja, odlaganja, fijasko-projekti – i jednog od glavnih neprijatelja igrača u kontekstu praktikovanja onoga što je najviše omraženo. Recept za propast, rekao bi neko, i ne bi pogrešio; stoga treba odgovoriti na pitanje šta se zaista dešava s Ubisoftom i gde je dno ambisa u koji se strmoglavio. Majstori „hajpovanja“ Nisam […]
Postoji veliki problem sa datumima izlazaka video igara!
Još od doba pandemije svedoci smo znatno većem broju prekriženih originalno zamišljenih datuma izlazaka video igara. Posle fijaska kakav je bio Cyberpunk 2077, mnogi bi rekli da je tako i bolje i da se isplati čekati duže ako ćemo dobiti proizvod u stanju kakvom se nadamo. Ja se, kao dosta strpljiv tip osobe, slažem s tim načelno, ali me to ne sprečava da istražim da li su datumi izgubili smisao time što se prerano govori o njima. Podaci, podaci i još podataka Kako bismo se sklonili od okvira subjektivnog osećaja i približili činjenicama, najbolje je uključiti podatke. Bitno je istaći da se ovde ne radi o mojim ličnim istraživanjima i da nećemo posmatrati period pandemije, već vreme nakon njega, pošto se pandemija svakako smatra specifičnim uslovom. Prema istraživanju Let’s Talk About, u 2022. godini je preko polovine velikih naslova barem […]
Neke igre treba igrati samo jednom!
Svako ko voli dobru knjigu ili film zna da se, s vremena na vreme, volimo vratiti i ponovo pogledati ključne scene, pročitati omiljeni pasus ili jednostavno iskusiti istu emociju iznova. Namerno sam iskoristio reč „istu“ iako sam potpuno svestan da za nju ovde nema mesta, jer, nevezano za to što nam je radnja poznata, vrlo je verovatno da ćemo svaki naredni put isto delo doživeti na barem delimično različit način. Video igre nisu drugačije po tom pitanju... Donekle, u isto vreme su i veoma različite, te zbog toga neke od njih možemo igrati iznova i iznova u nedogled, dok bi druge trebali iskusiti samo jednom. Video igre i prostor za eksperimentisanje Odgovor na pitanje zašto igramo igre iznova je dosta kompleksan. Svima je verovatno već jasno da je glavna razlika između video igara i ostalih medijuma u interaktivnosti sa svetom […]
Video igre su ultimativna umetnička forma beskonačnog potencijala
Ne znam da li je to samo subjektivni osećaj ili je zaista tako, ali smatram da se o gaming industriji poslednjih godina priča samo kroz prizmu novca – bilo da govorimo o zaradi kompanija, bilo o cenama video igara, bilo o ulaganjima itd. Iz tog razloga odlučio sam da malo skrenem sa tog narativa i analiziram potencijal koji ova industrija ima, a koji je zaista ogroman. Igre kao sinteza umetnosti Ako bismo se nekako vratili u prvu polovinu 20. veka, sasvim je sigurno da bismo sada razgovarali o nekoj izložbi u galeriji, nekoj knjizi, nekoj muzici ili možda nekim ranim verzijama filma. Ono što je zajedničko za sve ove vidove umetnosti u određenoj meri jeste težnja za ličnom ekspresijom, prikazivanjem nekih događaja ili nečem sličnom. Razvoj tehnologije je obezbedio veću pristupačnost, rasprostranjenost i kvalitet svih navedenih umetnosti, ali je u […]
Žanrovi video igara više nemaju smisla!
Verovatno vam je poznata sledeća situacija: otvarate neku digitalnu prodavnicu sa željom da pronađete novu igru. Filtrirate po žanrovima i kažete sebi: „Sledeće što mi se igra je neki dobar RPG.“ U sledećem trenutku dobijate pozamašnu listu igara koje nemaju mnogo toga zajedničkog – jedna je pucačina iz prvog lica sa skill treejem, druga je taktička avantura, a treća pak neki simulator. Sva ta konfuzija vas navodi da ipak potražite nešto jednostavnije, neki platformer, recimo. Tako, listajući listu platformera, tu vidite 2D igre slične Super Mariu, zatim neki roguelike poput Hollow Knighta i na sve to i poneku 3D avanturu sa zagonetkama. To sve ujedno dovodi do zaključka – možda nije problem u igrama, možda je u žanrovima. Žanrovi su smislen koncept koji u gamingu ne funkcioniše. Svima je jasno da mi kao ljudi imamo tendenciju da vršimo kategorizaciju praktično […]
Ljubavno pismo najboljem Elder Scrollsu u serijalu!
Počeću ovaj tekst u hvalisavom tonu i reći kako sam u prethodnih 6 meseci uspeo da odigram ceo Elder Scrolls serijal. Dobro, ne ceo; ipak se na listi nije našla Arena, sa kojom je sve davne ‘94. krenulo, kao ni 2 sporedne igre koje suštinski nemaju osobine koje definišu Elder Scrolls. No, sve ostalo – Daggerfall, Morrowind, Oblivion i Skyrim, uz sve ekspanzije – prošlo je kroz moje ruke i dovelo do smanjenog broja sati spavanja. Pravo je vreme da dam konačan sud i objasnim zašto mislim da je Morrowind vrhunac serijala koji će teško biti ikad nadmašen. Na raskrsnici starog i novog Mnogi ne znaju, ali originalni Morrowind je prvenstveno zamišljen kao nadograđena verzija Daggerfalla, što je uključivalo implementiranu celu mapu provincije Morrowind koja je trebala biti proceduralno generisana. Umesto mape od velikog okeana pa do granice sa Skyrimom, […]
Related
Pet godina igre i tehnologije: TechPlay.gg slavi jubilej
Jučer smo dostigli peti level! Da, dobro ste pročitali – pola decenije grindanja, respawnanja, patch noteova i pokoje rage quit situacije (naravno iza kulisa, jer novinarski deadline zna biti teži boss od Elden Ringa). Sve je krenulo davne 2020. godine pod imenom Respawn.ba – jer, budimo realni, ako gameri nešto znaju, onda je to kako se uvijek respawnati nakon pada. Respawn je bio naš tutorial level: naučili smo prve questove, skupili XP i iteme, a onda smo ovog jula odradili veliki rebranding i transformisali se u TechPlay.gg. Novo ime, ista misija – ali i šira mapa. Danas spajamo svijet gaminga i tehnologije u jednu zajedničku priču. Tokom pet godina, naša redakcija odradila je na hiljade side questova: vijesti, recenzija, vodiča, kolumni. Testirali smo sve od miševa i tastatura do najluđih AAA igara, a sate provedene u virtuelnim svjetovima nismo nikada […]
Čovjek iza 70.000 gamera bez cenzure: Je li Balkan posljednje utočište od “woke” gaminga?
Prije tri godine, razgovarali smo s Daliborom, čovjekom koji je iz inata pokrenuo Facebook grupu "Crazy Gamers Balkan Community" s vizijom da stvori autentičan kutak za gamere, a ne digitalnu tržnicu. Tada, na samim počecima, grupa je brojala oko 6.000 članova. Danas, tri godine kasnije – što je u online svijetu čitava epoha – vraćamo se na isto mjesto da vidimo gdje se nalazi najveća gaming zajednica na Balkanu. U iskrenom i direktnom razgovoru, bez dlake na jeziku, Dalibor nam otkriva kako se nosi s eksplozivnim rastom, koji su najveći izazovi za gamere danas i zašto je PlayStation 2 i dalje neprevaziđen. Naš Portal: Dalibore, dobrodošao nazad! Prošle su tri godine, što je u gaming svijetu cijela epoha. Kad smo zadnji put razgovarali, "Crazy Gamers" je sa 6.000 članova tek probijao led. Gdje ste danas – jeste li uspjeli “osvojiti […]
World of Tanks 2.0“: da li je ovo novi početak ili samo još jedan veliki patch na staroj legendi?
Ako ste u „World of Tanks“ od samog početka, onda znate kako se osjećam dok gledam najavu za Update 2.0. Igra koja je krenula 2010. kao relativno jednostavna MMO pucačina sa šačicom nacija i par stotina tenkova sada pravi najveći rez u svojoj historiji. I nakon 15 godina – iskreno, nisam mislio da će se Wargaming usuditi na ovakav potez. Kroz godine smo dobili na stotine novih vozila, HD modele, redizajnirane mape, čak i promjene kompletnog matchmaking sistema. Ali sve to su bile zakrpe, evolucija. Sada prvi put pričamo o revoluciji. Update 2.0 uvodi Tier XI – nešto što se godinama smatralo nemogućim. Igrači su deceniju tvrdili da će Tier X ostati plafon, da bi sve više od toga uništilo balans. No, evo nas: 16 novih vozila, svaki sa vlastitim drvetom nadogradnji, specijalnim mehanikama i posebnim vizuelnim stilovima. Kao veteran, […]
Sunovrat giganta – Šta se kog đavola dešava sa Ubisoftom?
Kada bismo se vratili u prošlost 15 godina, iskusili bismo period u kojem su se za francusku kompaniju Ubisoft mahom širile reči hvale i željno iščekivali naredni projekti. Francuski gigant bio je „majstor svog zanata“, kako u finansijskom, tako i u smislu kvaliteta i uticaja na samu industriju. Nintendova The Legend of Zelda: Breath of the Wild nije ništa drugo nego prilagođena formula koju smo viđali u dotadašnjim Assassin’s Creed igrama, a svima je jasno koliko je ona kritički priznata. Danas Ubisoft predstavlja simbol loših trendova industrije – masovna otpuštanja, odlaganja, fijasko-projekti – i jednog od glavnih neprijatelja igrača u kontekstu praktikovanja onoga što je najviše omraženo. Recept za propast, rekao bi neko, i ne bi pogrešio; stoga treba odgovoriti na pitanje šta se zaista dešava s Ubisoftom i gde je dno ambisa u koji se strmoglavio. Majstori „hajpovanja“ Nisam […]
World of Tanks 2025: Ratna mašinerija koja odbija da stane – ali po koju cijenu?
Petnaest godina nakon što je prvi put ispalio granatu, World of Tanks i dalje vozi. Možda više ne juri kao nekada, ali svakako nije stao – štaviše, Wargaming ga u 2025. godini održava živim boljim rebalansima, tehničkim unapređenjima i, konačno, dodacima koje su fanovi tražili godinama. Da li je to dovoljno da ova oklopna mašina ostane relevantna u sve bržem F2P svijetu? Zavisi koga pitate – ali brojke, promjene i (neizbježne) kontroverze kažu svoje. Najglasniji “klik” ove godine bila je najava i implementacija PvE misija. Da, nakon decenije odbijanja, World of Tanks je otvorio vrata igračima koji ne žele odmah biti razneseni u PvP haosu. Novi modovi nude misije sa narativnom pozadinom, AI neprijateljima i zadacima koji podsjećaju na stare kampanje iz RTS igara. Iskusnim tenkistima to možda djeluje kao trivijalna digresija, ali realno – PvE je savršen most za […]
Postoji veliki problem sa datumima izlazaka video igara!
Još od doba pandemije svedoci smo znatno većem broju prekriženih originalno zamišljenih datuma izlazaka video igara. Posle fijaska kakav je bio Cyberpunk 2077, mnogi bi rekli da je tako i bolje i da se isplati čekati duže ako ćemo dobiti proizvod u stanju kakvom se nadamo. Ja se, kao dosta strpljiv tip osobe, slažem s tim načelno, ali me to ne sprečava da istražim da li su datumi izgubili smisao time što se prerano govori o njima. Podaci, podaci i još podataka Kako bismo se sklonili od okvira subjektivnog osećaja i približili činjenicama, najbolje je uključiti podatke. Bitno je istaći da se ovde ne radi o mojim ličnim istraživanjima i da nećemo posmatrati period pandemije, već vreme nakon njega, pošto se pandemija svakako smatra specifičnim uslovom. Prema istraživanju Let’s Talk About, u 2022. godini je preko polovine velikih naslova barem […]
Be the first to leave a comment