Kada bismo se vratili u prošlost 15 godina, iskusili bismo period u kojem su se za francusku kompaniju Ubisoft mahom širile reči hvale i željno iščekivali naredni projekti. Francuski gigant bio je „majstor svog zanata“, kako u finansijskom, tako i u smislu kvaliteta i uticaja na samu industriju. Nintendova The Legend of Zelda: Breath of the Wild nije ništa drugo nego prilagođena formula koju smo viđali u dotadašnjim Assassin’s Creed igrama, a svima je jasno koliko je ona kritički priznata.
Danas Ubisoft predstavlja simbol loših trendova industrije – masovna otpuštanja, odlaganja, fijasko-projekti – i jednog od glavnih neprijatelja igrača u kontekstu praktikovanja onoga što je najviše omraženo. Recept za propast, rekao bi neko, i ne bi pogrešio; stoga treba odgovoriti na pitanje šta se zaista dešava s Ubisoftom i gde je dno ambisa u koji se strmoglavio.
Majstori „hajpovanja“
Nisam zamislio da u ovom tekstu prolazimo kroz svaku lošu odluku ili kontroverzu vezanu za ovu francusku kompaniju – iz više razloga, a jedan od njih je svakako dužina. Ipak, moram da pomenem nešto što je ušlo u genetski kod Ubisofta, a to je bombastičan marketing. Verovatno se svi sećate trejlera gejmpleja za Watch Dogs s E3 sajma, na kojem je igra prikazana fantastično i doista smo svi mislili kako moderniji GTA-like dolazi da preuzme primat od Rockstarove franšize. To se nije desilo, ali su se iz Ubisofta razbacivali brojkama kako je Watch Dogs oborio sve rekorde prodaje i prodao se u preko 10 miliona primeraka. Stalno pominjanje brojeva postalo im je svojstveno – ili im je bar bilo.
Dugo očekivani nastavak serijala Assassin’s Creed, smešten u Japan, konačno je najavljen. Dva protagonista, mešavina starih i novih karakteristika serijala i još mnogo toga odmah je stiglo u vidu obećanja. Ubisoft je uradio „najubisoftovskiju“ stvar ikad i podigao hajp do maksimuma, kao da izlazi GTA VI. Shadows je izašao, dobio solidne ocene i od kritičara i od igrača, a nešto kasnije objavljen je i finansijski izveštaj u kojem, pogađate, nismo dobili podatke o tome kakva je zaista prodaja.
Ono što jesmo saznali jeste da je Shadows druga Ubisoftova igra ikada po broju „angažovanja“. Šta ta angažovanja predstavljaju, nikome nije jasno, ali je vrlo verovatno da se ne radi o prodaji, jer da je projekat zaista toliko uspešan finansijski, sigurno bismo to čuli „na sva zvona“. Lično smatram da se Shadows prodao znatno bolje od Mirage-a, a jedan ključni deo tog relativnog uspeha jesu i naša sledeća stavka – odlaganja.
Ono što možeš danas, ostavi za 2027.
Moglo bi se reći da je jedini korak u pravom smeru mala promena politike i prestanak „štancanja“ igara. Sedmi nastavak Far Cry serijala odložen je za najranije kraj 2026. godine, što u praksi znači 2027. AC: Hexe, koji je originalno trebalo da izađe 2022., sada je pomeren za 2027. godinu. Ta dva primera generalno su pozitivna, ali s druge strane imamo one poput Sands of Time, koji je trebalo da izađe u januaru 2021., a sada je prebačen za avgust 2025. godine. Takva praksa može kod igrača samo da izazove osećaj nesigurnosti i da zbog toga ozbiljno preispituju druge projekte koji nisu iz serijala Prince of Persia.
Jasno je da to nije najprofesionalniji način poslovanja, ali, hej, kad smo već kod poslovanja, znamo šta najbolje ide uz posao u modernom sistemu – otkazi. Na ničije iznenađenje, Ubisoft je jedan od predvodnika u industriji što se otkaza tiče, a to najbolje ilustruje podatak da su samo od septembra 2023. pa u narednih osam-devet meseci otpustili preko 3 600 radnika s ugovorima na neodređeno vreme i zamenili ih radnicima na kraći rok. Naravno da ovo nije ekskluzivno ni za Ubisoft ni za gejming industriju, ali je svakako negativan trend iz mnoštva razloga. U kontekstu kvaliteta, zamislite kada radnike na jednom izuzetno složenom projektu konstantno menjate u vreme kada datumi izlazaka i onako ništa ne znače – haos u najavi.
Još problema…
Pre nego što završimo, vredno je pomenuti još nekoliko faktora koji doprinose Ubisoftovim teškoćama. Njihov dizajn igara stagnira: otvoreni svetovi u naslovima poput Assassin’s Creed, Far Cry i Watch Dogs sve više deluju predvidljivo i repetitivno. Formula koja je nekada bila revolucionarna sada je postala ustajala, što je dovelo do zamora igrača i kritika zbog nedostatka inovacija.
Pored toga, Ubisoftov pokušaj ulaska u svet NFT-ova s inicijativom Quartz bio je veliki promašaj. Blokčejn sistem za predmete u igri naišao je na oštar otpor igrača i kritičara, koji su ga doživeli kao pokušaj brze zarade umesto kao značajno poboljšanje iskustva igranja. Taj potez dodatno je istakao nesklad između Ubisoftovih pretpostavki i stvarnih želja igrača.
Gde je dno ambisa?
Šta se kog đavola dešava s Ubisoftom? Odgovor leži u kombinaciji lošeg upravljanja, preteranog oslanjanja na stare formule i nesposobnosti da se prilagode novim očekivanjima igrača. Nekadašnji gigant koji je diktirao trendove sada se bori da održi korak, a kamoli da inovira. Bombastični marketing više ne može da prikrije nedostatak kvaliteta ili isporuku ispod očekivanog.
Odlaganja poput onih za Sands of Time ili Hexe možda jesu pokušaj da se poboljša kvalitet, ali istovremeno šalju poruku nesigurnosti i gubitka poverenja zajednice. Masovna otpuštanja i zamena iskusnih developera jeftinijom radnom snagom dodatno urušavaju temelje na kojima je Ubisoft nekada stajao. Kako očekivati vrhunski proizvod od tima koji se neprestano menja i radi pod pritiskom nestabilnih rokova?
Dno ambisa nije nužno bankrot – Ubisoft ima dovoljno resursa da preživi još dugo. Ali ako nastavi ovim putem, kraj bi mogao biti potpuni gubitak identiteta i relevantnosti. Igrači danas traže više od recikliranih mehanika i praznih obećanja – traže strast, inovaciju i poštovanje. Dok Ubisoft ne shvati da se ne može oslanjati samo na nostalgiju i hajp, nastaviće da tone. Pitanje nije da li će pasti, već hoće li se ikada više uzdići.
Ako želite biti u toku s najnovijim sadržajem, zapratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našem Discord serveru. I naravno posetite TechPlay.gg za još mnogo više uzbudljivih vesti iz sveta gaminga!
About the author
Sunovrat giganta – Šta se kog đavola dešava sa Ubisoftom?
Kada bismo se vratili u prošlost 15 godina, iskusili bismo period u kojem su se za francusku kompaniju Ubisoft mahom širile reči hvale i željno iščekivali naredni projekti. Francuski gigant bio je „majstor svog zanata“, kako u finansijskom, tako i u smislu kvaliteta i uticaja na samu industriju. Nintendova The Legend of Zelda: Breath of the Wild nije ništa drugo nego prilagođena formula koju smo viđali u dotadašnjim Assassin’s Creed igrama, a svima je jasno koliko je ona kritički priznata. Danas Ubisoft predstavlja simbol loših trendova industrije – masovna otpuštanja, odlaganja, fijasko-projekti – i jednog od glavnih neprijatelja igrača u kontekstu praktikovanja onoga što je najviše omraženo. Recept za propast, rekao bi neko, i ne bi pogrešio; stoga treba odgovoriti na pitanje šta se zaista dešava s Ubisoftom i gde je dno ambisa u koji se strmoglavio. Majstori „hajpovanja“ Nisam […]
Postoji veliki problem sa datumima izlazaka video igara!
Još od doba pandemije svedoci smo znatno većem broju prekriženih originalno zamišljenih datuma izlazaka video igara. Posle fijaska kakav je bio Cyberpunk 2077, mnogi bi rekli da je tako i bolje i da se isplati čekati duže ako ćemo dobiti proizvod u stanju kakvom se nadamo. Ja se, kao dosta strpljiv tip osobe, slažem s tim načelno, ali me to ne sprečava da istražim da li su datumi izgubili smisao time što se prerano govori o njima. Podaci, podaci i još podataka Kako bismo se sklonili od okvira subjektivnog osećaja i približili činjenicama, najbolje je uključiti podatke. Bitno je istaći da se ovde ne radi o mojim ličnim istraživanjima i da nećemo posmatrati period pandemije, već vreme nakon njega, pošto se pandemija svakako smatra specifičnim uslovom. Prema istraživanju Let’s Talk About, u 2022. godini je preko polovine velikih naslova barem […]
Neke igre treba igrati samo jednom!
Svako ko voli dobru knjigu ili film zna da se, s vremena na vreme, volimo vratiti i ponovo pogledati ključne scene, pročitati omiljeni pasus ili jednostavno iskusiti istu emociju iznova. Namerno sam iskoristio reč „istu“ iako sam potpuno svestan da za nju ovde nema mesta, jer, nevezano za to što nam je radnja poznata, vrlo je verovatno da ćemo svaki naredni put isto delo doživeti na barem delimično različit način. Video igre nisu drugačije po tom pitanju... Donekle, u isto vreme su i veoma različite, te zbog toga neke od njih možemo igrati iznova i iznova u nedogled, dok bi druge trebali iskusiti samo jednom. Video igre i prostor za eksperimentisanje Odgovor na pitanje zašto igramo igre iznova je dosta kompleksan. Svima je verovatno već jasno da je glavna razlika između video igara i ostalih medijuma u interaktivnosti sa svetom […]
Video igre su ultimativna umetnička forma beskonačnog potencijala
Ne znam da li je to samo subjektivni osećaj ili je zaista tako, ali smatram da se o gaming industriji poslednjih godina priča samo kroz prizmu novca – bilo da govorimo o zaradi kompanija, bilo o cenama video igara, bilo o ulaganjima itd. Iz tog razloga odlučio sam da malo skrenem sa tog narativa i analiziram potencijal koji ova industrija ima, a koji je zaista ogroman. Igre kao sinteza umetnosti Ako bismo se nekako vratili u prvu polovinu 20. veka, sasvim je sigurno da bismo sada razgovarali o nekoj izložbi u galeriji, nekoj knjizi, nekoj muzici ili možda nekim ranim verzijama filma. Ono što je zajedničko za sve ove vidove umetnosti u određenoj meri jeste težnja za ličnom ekspresijom, prikazivanjem nekih događaja ili nečem sličnom. Razvoj tehnologije je obezbedio veću pristupačnost, rasprostranjenost i kvalitet svih navedenih umetnosti, ali je u […]
Žanrovi video igara više nemaju smisla!
Verovatno vam je poznata sledeća situacija: otvarate neku digitalnu prodavnicu sa željom da pronađete novu igru. Filtrirate po žanrovima i kažete sebi: „Sledeće što mi se igra je neki dobar RPG.“ U sledećem trenutku dobijate pozamašnu listu igara koje nemaju mnogo toga zajedničkog – jedna je pucačina iz prvog lica sa skill treejem, druga je taktička avantura, a treća pak neki simulator. Sva ta konfuzija vas navodi da ipak potražite nešto jednostavnije, neki platformer, recimo. Tako, listajući listu platformera, tu vidite 2D igre slične Super Mariu, zatim neki roguelike poput Hollow Knighta i na sve to i poneku 3D avanturu sa zagonetkama. To sve ujedno dovodi do zaključka – možda nije problem u igrama, možda je u žanrovima. Žanrovi su smislen koncept koji u gamingu ne funkcioniše. Svima je jasno da mi kao ljudi imamo tendenciju da vršimo kategorizaciju praktično […]
Ljubavno pismo najboljem Elder Scrollsu u serijalu!
Počeću ovaj tekst u hvalisavom tonu i reći kako sam u prethodnih 6 meseci uspeo da odigram ceo Elder Scrolls serijal. Dobro, ne ceo; ipak se na listi nije našla Arena, sa kojom je sve davne ‘94. krenulo, kao ni 2 sporedne igre koje suštinski nemaju osobine koje definišu Elder Scrolls. No, sve ostalo – Daggerfall, Morrowind, Oblivion i Skyrim, uz sve ekspanzije – prošlo je kroz moje ruke i dovelo do smanjenog broja sati spavanja. Pravo je vreme da dam konačan sud i objasnim zašto mislim da je Morrowind vrhunac serijala koji će teško biti ikad nadmašen. Na raskrsnici starog i novog Mnogi ne znaju, ali originalni Morrowind je prvenstveno zamišljen kao nadograđena verzija Daggerfalla, što je uključivalo implementiranu celu mapu provincije Morrowind koja je trebala biti proceduralno generisana. Umesto mape od velikog okeana pa do granice sa Skyrimom, […]
Related
World of Tanks 2025: Ratna mašinerija koja odbija da stane – ali po koju cijenu?
Petnaest godina nakon što je prvi put ispalio granatu, World of Tanks i dalje vozi. Možda više ne juri kao nekada, ali svakako nije stao – štaviše, Wargaming ga u 2025. godini održava živim boljim rebalansima, tehničkim unapređenjima i, konačno, dodacima koje su fanovi tražili godinama. Da li je to dovoljno da ova oklopna mašina ostane relevantna u sve bržem F2P svijetu? Zavisi koga pitate – ali brojke, promjene i (neizbježne) kontroverze kažu svoje. Najglasniji “klik” ove godine bila je najava i implementacija PvE misija. Da, nakon decenije odbijanja, World of Tanks je otvorio vrata igračima koji ne žele odmah biti razneseni u PvP haosu. Novi modovi nude misije sa narativnom pozadinom, AI neprijateljima i zadacima koji podsjećaju na stare kampanje iz RTS igara. Iskusnim tenkistima to možda djeluje kao trivijalna digresija, ali realno – PvE je savršen most za […]
Postoji veliki problem sa datumima izlazaka video igara!
Još od doba pandemije svedoci smo znatno većem broju prekriženih originalno zamišljenih datuma izlazaka video igara. Posle fijaska kakav je bio Cyberpunk 2077, mnogi bi rekli da je tako i bolje i da se isplati čekati duže ako ćemo dobiti proizvod u stanju kakvom se nadamo. Ja se, kao dosta strpljiv tip osobe, slažem s tim načelno, ali me to ne sprečava da istražim da li su datumi izgubili smisao time što se prerano govori o njima. Podaci, podaci i još podataka Kako bismo se sklonili od okvira subjektivnog osećaja i približili činjenicama, najbolje je uključiti podatke. Bitno je istaći da se ovde ne radi o mojim ličnim istraživanjima i da nećemo posmatrati period pandemije, već vreme nakon njega, pošto se pandemija svakako smatra specifičnim uslovom. Prema istraživanju Let’s Talk About, u 2022. godini je preko polovine velikih naslova barem […]
Neke igre treba igrati samo jednom!
Svako ko voli dobru knjigu ili film zna da se, s vremena na vreme, volimo vratiti i ponovo pogledati ključne scene, pročitati omiljeni pasus ili jednostavno iskusiti istu emociju iznova. Namerno sam iskoristio reč „istu“ iako sam potpuno svestan da za nju ovde nema mesta, jer, nevezano za to što nam je radnja poznata, vrlo je verovatno da ćemo svaki naredni put isto delo doživeti na barem delimično različit način. Video igre nisu drugačije po tom pitanju... Donekle, u isto vreme su i veoma različite, te zbog toga neke od njih možemo igrati iznova i iznova u nedogled, dok bi druge trebali iskusiti samo jednom. Video igre i prostor za eksperimentisanje Odgovor na pitanje zašto igramo igre iznova je dosta kompleksan. Svima je verovatno već jasno da je glavna razlika između video igara i ostalih medijuma u interaktivnosti sa svetom […]
Video igre su ultimativna umetnička forma beskonačnog potencijala
Ne znam da li je to samo subjektivni osećaj ili je zaista tako, ali smatram da se o gaming industriji poslednjih godina priča samo kroz prizmu novca – bilo da govorimo o zaradi kompanija, bilo o cenama video igara, bilo o ulaganjima itd. Iz tog razloga odlučio sam da malo skrenem sa tog narativa i analiziram potencijal koji ova industrija ima, a koji je zaista ogroman. Igre kao sinteza umetnosti Ako bismo se nekako vratili u prvu polovinu 20. veka, sasvim je sigurno da bismo sada razgovarali o nekoj izložbi u galeriji, nekoj knjizi, nekoj muzici ili možda nekim ranim verzijama filma. Ono što je zajedničko za sve ove vidove umetnosti u određenoj meri jeste težnja za ličnom ekspresijom, prikazivanjem nekih događaja ili nečem sličnom. Razvoj tehnologije je obezbedio veću pristupačnost, rasprostranjenost i kvalitet svih navedenih umetnosti, ali je u […]
Žanrovi video igara više nemaju smisla!
Verovatno vam je poznata sledeća situacija: otvarate neku digitalnu prodavnicu sa željom da pronađete novu igru. Filtrirate po žanrovima i kažete sebi: „Sledeće što mi se igra je neki dobar RPG.“ U sledećem trenutku dobijate pozamašnu listu igara koje nemaju mnogo toga zajedničkog – jedna je pucačina iz prvog lica sa skill treejem, druga je taktička avantura, a treća pak neki simulator. Sva ta konfuzija vas navodi da ipak potražite nešto jednostavnije, neki platformer, recimo. Tako, listajući listu platformera, tu vidite 2D igre slične Super Mariu, zatim neki roguelike poput Hollow Knighta i na sve to i poneku 3D avanturu sa zagonetkama. To sve ujedno dovodi do zaključka – možda nije problem u igrama, možda je u žanrovima. Žanrovi su smislen koncept koji u gamingu ne funkcioniše. Svima je jasno da mi kao ljudi imamo tendenciju da vršimo kategorizaciju praktično […]
Ljubavno pismo najboljem Elder Scrollsu u serijalu!
Počeću ovaj tekst u hvalisavom tonu i reći kako sam u prethodnih 6 meseci uspeo da odigram ceo Elder Scrolls serijal. Dobro, ne ceo; ipak se na listi nije našla Arena, sa kojom je sve davne ‘94. krenulo, kao ni 2 sporedne igre koje suštinski nemaju osobine koje definišu Elder Scrolls. No, sve ostalo – Daggerfall, Morrowind, Oblivion i Skyrim, uz sve ekspanzije – prošlo je kroz moje ruke i dovelo do smanjenog broja sati spavanja. Pravo je vreme da dam konačan sud i objasnim zašto mislim da je Morrowind vrhunac serijala koji će teško biti ikad nadmašen. Na raskrsnici starog i novog Mnogi ne znaju, ali originalni Morrowind je prvenstveno zamišljen kao nadograđena verzija Daggerfalla, što je uključivalo implementiranu celu mapu provincije Morrowind koja je trebala biti proceduralno generisana. Umesto mape od velikog okeana pa do granice sa Skyrimom, […]
Be the first to leave a comment