Svi smo se barem jednom našli u situaciji: čekamo igru mesecima, instaliramo je, otvorimo i onda sat vremena kasnije zaključimo da nije „to to“. Grafika je sjajna, priča deluje obećavajuće, ali jednostavno nečeg fali. Ideja ovog teksta je pričati o stvari kojoj se ne daje dovoljno na značaju, a to je ključna važnost prvog sata igranja. U eri kratkog raspona pažnje, taj prvi susret sa igrom je moment koji odlučuje o njenoj sudbini.
Raskol između očekivanja i stvarnosti
Inspiracija za ovaj tekst je potekla iz jednog razgovora sa prijateljem koji je izneo zanimljivu misao, a to je da je odustao od igranja Red Dead Redemption 2 već u prvih sat vremena i kako ta igra nije ništa od onog što se priča. On tu nije mislio samo na kvalitet, već na to da nije dobio ogromni otvoreni svet koji čeka da bude istražen, već usporeno, linearno iskustvo koje se svodi na gledanje cutscena.
Ono što želim da ilustrujem ovim primerom jeste raskol koji se pojavljuje između očekivanja igrača koja su bazirana na svim dobrim aspektima koji iznova bivaju apostrofirani od strane drugih (u slučaju RDR2 to je npr. brutalno open-world iskustvo) i realnosti koja ih dočeka u prvom satu igre. Da li to znači da RDR2 ima loš početak? Apsolutno ne, ali je on svakako drastično drugačiji od onoga što dobijamo u nastavku.
The Last Of Us počinje na sličan način kao RDR2, u smislu da je nešto sporiji i da se igraču u prvi plan stavlja priča, ali taj početak u potpunosti odgovara i ostatku igre. Ovim poređenjem sam hteo da ukažem na to kako nekad početak koji ne odgovara našim očekivanjima (linearan uvod u nelinearnu igru) može dovesti do razočaranja.
Informativno preopterećenje
Kao potpuni kontrast Rockstarovom sporom, “filmskom” uvodu, stoji FromSoftware sa svojim hitom Elden Ring. Tu nema višeminutnih cutscena koje objašnjavaju ko ste i zašto ste tu, nema bujice dijaloga, a tutorijal je vešto skriven kao opcija za one koji ga sami potraže. Igra vas, nakon samo par minuta, doslovno izbacuje liftom na površinu i pušta pravac u otvoreni svet. Prva stvar koju vidite je gigantsko prostranstvo Limgravea i jedan pretežak protivnik (Tree Sentinel) koji patrolira putem. Poruka je brutalno jasna i, pre svega, iskrena: Svet je ogroman, opasan i neće te čekati. Snalazi se.
Na drugoj strani spektra se nalaze igre koje bombarduju sa informacijama u prvih par sati i koje na taj način odbijaju ljude koji se prvi put susreću sa tim žanrom. Ovo je čest problem u kompleksnim žanrovima, poput JRPG-a ili strategija. Postoji i drugačiji način kako se može doći do ovog problema, a on je vezan uz napadan tutorijal gde bivamo zatrpani prozorima punim teksta gde nam se objašnjavaju čak i osnovne mehanike i gde se skreće pažnja sa same igre.
Prvi sat u službi ideje
Postoji i jedan poseban pristup gde se prvi sat koristi u funkciji narativa i stvaranja lažnih očekivanja. Uglavnom je to u cilju postavljanja lažnih očekivanja i osećaja sigurnosti kako bi preokret napravio dublji trag. Doki Doki Literature Club je savršen primer toga, jer počinje kao generički dating sim pun klišea, a iz toga prelazi u totalno suprotni idejni spektar – psihološki horor. Slično tome, Nier: Automata počinje kao pucačina iz ptičije perspektive, što nema gotovo nikakve veze sa ostatkom igre, koji je duboki akcioni RPG. Time developer odmah postavlja ton igre: Očekujte neočekivano.
U eri TikToka, kada većina posledično ima manji raspon pažnje, prvi sat je postao ubedljivo komercijalno najbitniji sat u gamingu. Dodajmo na to i činjenicu da digitalne platforme poput Steama nude povraćaj novca za igre igrane manje od dva sata, i postaje kristalno jasno da prvi utisak nije više samo pitanje umetničkog izraza, već i golog finansijskog opstanka.
Sve igre koje sam pomenuo u tekstu su velikog kvaliteta i koristio sam ih isključivo kao primere različitih ideja o dizajnu uvoda. Red Dead Redemption 2 i Elden Ring nisu suprotstavljeni kao “dobar” i “loš” početak, već kao dva ekstrema u tome kako se igra predstavlja: jedan zahteva strpljenje i nudi narativnu imerziju, dok drugi zahteva neposrednu akciju i poverenje u igrača. The Last of Us i Doki Doki Literature Club, pak, pokazuju kako uvod mora biti u službi naracije, bio on iskren ili namerno zavaravajući.
Problematika prvog sata leži, dakle, u slanju prave poruke. Na developeru je da odluči kakvu prirodu i ritam igre želi da predstavi, ali tu poruku istovremeno mora dostaviti na delotvoran i uverljiv način. Jer, koliko god genijalnosti da leži u satima gejmpleja koji slede, zbog loše izvedbe početka, mnogi igrači verovatno neće ni doći do iste. U prvom satu, igra mora da se proda; posle toga, može da živi.
Ako želite biti u toku s najnovijim sadržajem, zapratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našem Discord serveru. I naravno posetite TechPlay.gg za još mnogo više uzbudljivih vesti iz sveta gaminga!
About the author
Mape su postale široke kao okean, ali plitke kao bara!
Koliko puta smo do sada čuli onu čuvenu rečenicu izgovorenu sa ponosom: „Ovo je najveća mapa koju smo ikada napravili! Svet je nekoliko puta veći od prethodnog dela!“ Starfield i No Man’s Sky su nam bombastično obećavali čitave galaksije, Assassin’s Creed Valhalla nas je zatrpala nepreglednim kilometrima Engleske koji se ne završavaju ni posle 100 sati igranja, dok se Just Cause 4 hvalio mapom toliko velikom da vam je praktično potreban mlaznjak da biste stigli od misije do misije. Tehnički, obećavani su nam svetovi koji su vizuelno impresivni i prostorno gigantski – pravi digitalni okeani, ali čim zagazite u taj okean, shvatite surovu realnost: voda vam je samo do članaka. Grandiozna obećanja po pitanju veličine su zaista ispunjena. Većina igara kojima je to bio jedan od ključnih delova marketinga uistinu dostavlja to na neki način, no, veličina mape nije problem […]
Problematika prvog sata u gamingu
Svi smo se barem jednom našli u situaciji: čekamo igru mesecima, instaliramo je, otvorimo i onda sat vremena kasnije zaključimo da nije „to to“. Grafika je sjajna, priča deluje obećavajuće, ali jednostavno nečeg fali. Ideja ovog teksta je pričati o stvari kojoj se ne daje dovoljno na značaju, a to je ključna važnost prvog sata igranja. U eri kratkog raspona pažnje, taj prvi susret sa igrom je moment koji odlučuje o njenoj sudbini. Raskol između očekivanja i stvarnosti Inspiracija za ovaj tekst je potekla iz jednog razgovora sa prijateljem koji je izneo zanimljivu misao, a to je da je odustao od igranja Red Dead Redemption 2 već u prvih sat vremena i kako ta igra nije ništa od onog što se priča. On tu nije mislio samo na kvalitet, već na to da nije dobio ogromni otvoreni svet koji čeka […]
Šta nova Valveova konzola znači za tržište konzola?
Da odmah pređemo na stvar – Valve je najavio novu konzolu koja je suštinski prilagođen PC i koja će se uskoro pojaviti na tržištu kako bi uzela svoj deo kolača. Samo se nameće pitanje koliki je to deo i ima li razloga za brigu među PlayStation i Xbox taborom. Kratak odgovor je: da, ali samo za pripadnike zelenog tabora. Zašto uopšte konzola? Konzolaški ratovi, kao i ratovi između konzolaša i korisnika PC-ja, nikad ne izlaze iz mode. Stoga je potrebno staviti akcenat na pitanje zašto se uopšte neko odlučuje za konzolu. Nekima je presudna cena, jer zaista, koliko god nekome bilo teško da prizna, za novac koji je potrebno izdvojiti za jedan PS5, za taj novac nije baš moguće sklopiti PC koji će pružiti iste rezultate tokom gejming sesija. Drugi, jednako bitan, faktor je jednostavnost. Konzola je "plug and play" […]
Sunovrat giganta – Šta se kog đavola dešava sa Ubisoftom?
Kada bismo se vratili u prošlost 15 godina, iskusili bismo period u kojem su se za francusku kompaniju Ubisoft mahom širile reči hvale i željno iščekivali naredni projekti. Francuski gigant bio je „majstor svog zanata“, kako u finansijskom, tako i u smislu kvaliteta i uticaja na samu industriju. Nintendova The Legend of Zelda: Breath of the Wild nije ništa drugo nego prilagođena formula koju smo viđali u dotadašnjim Assassin’s Creed igrama, a svima je jasno koliko je ona kritički priznata. Danas Ubisoft predstavlja simbol loših trendova industrije – masovna otpuštanja, odlaganja, fijasko-projekti – i jednog od glavnih neprijatelja igrača u kontekstu praktikovanja onoga što je najviše omraženo. Recept za propast, rekao bi neko, i ne bi pogrešio; stoga treba odgovoriti na pitanje šta se zaista dešava s Ubisoftom i gde je dno ambisa u koji se strmoglavio. Majstori „hajpovanja“ Nisam […]
Postoji veliki problem sa datumima izlazaka video igara!
Još od doba pandemije svedoci smo znatno većem broju prekriženih originalno zamišljenih datuma izlazaka video igara. Posle fijaska kakav je bio Cyberpunk 2077, mnogi bi rekli da je tako i bolje i da se isplati čekati duže ako ćemo dobiti proizvod u stanju kakvom se nadamo. Ja se, kao dosta strpljiv tip osobe, slažem s tim načelno, ali me to ne sprečava da istražim da li su datumi izgubili smisao time što se prerano govori o njima. Podaci, podaci i još podataka Kako bismo se sklonili od okvira subjektivnog osećaja i približili činjenicama, najbolje je uključiti podatke. Bitno je istaći da se ovde ne radi o mojim ličnim istraživanjima i da nećemo posmatrati period pandemije, već vreme nakon njega, pošto se pandemija svakako smatra specifičnim uslovom. Prema istraživanju Let’s Talk About, u 2022. godini je preko polovine velikih naslova barem […]
Neke igre treba igrati samo jednom!
Svako ko voli dobru knjigu ili film zna da se, s vremena na vreme, volimo vratiti i ponovo pogledati ključne scene, pročitati omiljeni pasus ili jednostavno iskusiti istu emociju iznova. Namerno sam iskoristio reč „istu“ iako sam potpuno svestan da za nju ovde nema mesta, jer, nevezano za to što nam je radnja poznata, vrlo je verovatno da ćemo svaki naredni put isto delo doživeti na barem delimično različit način. Video igre nisu drugačije po tom pitanju... Donekle, u isto vreme su i veoma različite, te zbog toga neke od njih možemo igrati iznova i iznova u nedogled, dok bi druge trebali iskusiti samo jednom. Video igre i prostor za eksperimentisanje Odgovor na pitanje zašto igramo igre iznova je dosta kompleksan. Svima je verovatno već jasno da je glavna razlika između video igara i ostalih medijuma u interaktivnosti sa svetom […]
Related
OD UGLJA DO KODA: Kako je poljski „Gamedev“ preživio globalnu čistku i postao evropska velesila
Dok globalna industrija videoigara prolazi kroz svoju najtežu zimu u posljednjem desetljeću, obilježenu masovnim otpuštanjima i zatvaranjem studija od Kalifornije do Tokija, najnoviji podaci iz Varšave otkrivaju fascinantnu priču o otpornosti. Izvještaj Polish Agency for Enterprise Development (PARP) za 2025. godinu donosi detaljan uvid u to kako je "Polski Gamedev" ne samo preživio krizu, već iz nje izašao zreliji i fokusiraniji. U oktobru 2025. godine, Poljska broji 824 aktivna proizvođača i izdavača igara koji zapošljavaju preko 14.500 ljudi. No, iza suhih brojeva krije se dramatična priča o transformaciji jednog tržišta. Izvještaj ne uljepšava stvarnost – protekle dvije godine donijele su bolan period. Najmanje 120 studija stavilo je ključ u bravu ili obustavilo proizvodnju. Analitičari ovo nazivaju nužnom "korekcijom tržišta" koja je uklonila neodržive projekte nastale tokom investicijskog buma u pandemiji. Međutim, ključna razlika u odnosu na SAD, gdje su rezovi […]
Mape su postale široke kao okean, ali plitke kao bara!
Koliko puta smo do sada čuli onu čuvenu rečenicu izgovorenu sa ponosom: „Ovo je najveća mapa koju smo ikada napravili! Svet je nekoliko puta veći od prethodnog dela!“ Starfield i No Man’s Sky su nam bombastično obećavali čitave galaksije, Assassin’s Creed Valhalla nas je zatrpala nepreglednim kilometrima Engleske koji se ne završavaju ni posle 100 sati igranja, dok se Just Cause 4 hvalio mapom toliko velikom da vam je praktično potreban mlaznjak da biste stigli od misije do misije. Tehnički, obećavani su nam svetovi koji su vizuelno impresivni i prostorno gigantski – pravi digitalni okeani, ali čim zagazite u taj okean, shvatite surovu realnost: voda vam je samo do članaka. Grandiozna obećanja po pitanju veličine su zaista ispunjena. Većina igara kojima je to bio jedan od ključnih delova marketinga uistinu dostavlja to na neki način, no, veličina mape nije problem […]
World of Warcraft: Midnight Beta – Početak nove zlatne ere koju smo čekali
World of Warcraft stoji na rubu provalije, ali ne one u koju se pada, već one preko koja se mora preskočiti da bi se stiglo na novi vrhunac. Dok brojimo mjesece do početka sljedeće godine i izlaska ekspanzije Midnight, osjećaj u zajednici je naelektrisan. Ovo nije samo "još jedan patch" ili nova zona za farmanje reputacije. Ovo je trenutak kada Blizzard povlači crtu i kaže: "Ovo je WoW za narednu deceniju." Kao neko ko je u Azerothu proveo proteklih deset godina, bježeći od stresa svakodnevice i "odraslih" odgovornosti, pratio sam razvoj Midnighta s mješavinom straha i nade. Ali nakon sati i sati provedenih u beti, te analizirajući smjer u kojem Ion Hazzikostas i njegov tim vode igru, mogu reći samo jedno: vežite se, polijećemo. Dom je tamo gdje je Hearthstone (Bukvalno) Počnimo od onoga što će vjerovatno biti "prodajna tačka" […]
Šta nova Valveova konzola znači za tržište konzola?
Da odmah pređemo na stvar – Valve je najavio novu konzolu koja je suštinski prilagođen PC i koja će se uskoro pojaviti na tržištu kako bi uzela svoj deo kolača. Samo se nameće pitanje koliki je to deo i ima li razloga za brigu među PlayStation i Xbox taborom. Kratak odgovor je: da, ali samo za pripadnike zelenog tabora. Zašto uopšte konzola? Konzolaški ratovi, kao i ratovi između konzolaša i korisnika PC-ja, nikad ne izlaze iz mode. Stoga je potrebno staviti akcenat na pitanje zašto se uopšte neko odlučuje za konzolu. Nekima je presudna cena, jer zaista, koliko god nekome bilo teško da prizna, za novac koji je potrebno izdvojiti za jedan PS5, za taj novac nije baš moguće sklopiti PC koji će pružiti iste rezultate tokom gejming sesija. Drugi, jednako bitan, faktor je jednostavnost. Konzola je "plug and play" […]
Pet godina igre i tehnologije: TechPlay.gg slavi jubilej
Jučer smo dostigli peti level! Da, dobro ste pročitali – pola decenije grindanja, respawnanja, patch noteova i pokoje rage quit situacije (naravno iza kulisa, jer novinarski deadline zna biti teži boss od Elden Ringa). Sve je krenulo davne 2020. godine pod imenom Respawn.ba – jer, budimo realni, ako gameri nešto znaju, onda je to kako se uvijek respawnati nakon pada. Respawn je bio naš tutorial level: naučili smo prve questove, skupili XP i iteme, a onda smo ovog jula odradili veliki rebranding i transformisali se u TechPlay.gg. Novo ime, ista misija – ali i šira mapa. Danas spajamo svijet gaminga i tehnologije u jednu zajedničku priču. Tokom pet godina, naša redakcija odradila je na hiljade side questova: vijesti, recenzija, vodiča, kolumni. Testirali smo sve od miševa i tastatura do najluđih AAA igara, a sate provedene u virtuelnim svjetovima nismo nikada […]
Čovjek iza 70.000 gamera bez cenzure: Je li Balkan posljednje utočište od “woke” gaminga?
Prije tri godine, razgovarali smo s Daliborom, čovjekom koji je iz inata pokrenuo Facebook grupu "Crazy Gamers Balkan Community" s vizijom da stvori autentičan kutak za gamere, a ne digitalnu tržnicu. Tada, na samim počecima, grupa je brojala oko 6.000 članova. Danas, tri godine kasnije – što je u online svijetu čitava epoha – vraćamo se na isto mjesto da vidimo gdje se nalazi najveća gaming zajednica na Balkanu. U iskrenom i direktnom razgovoru, bez dlake na jeziku, Dalibor nam otkriva kako se nosi s eksplozivnim rastom, koji su najveći izazovi za gamere danas i zašto je PlayStation 2 i dalje neprevaziđen. Naš Portal: Dalibore, dobrodošao nazad! Prošle su tri godine, što je u gaming svijetu cijela epoha. Kad smo zadnji put razgovarali, "Crazy Gamers" je sa 6.000 članova tek probijao led. Gdje ste danas – jeste li uspjeli “osvojiti […]
Be the first to leave a comment