Ne znam da li je to samo subjektivni osećaj ili je zaista tako, ali smatram da se o gaming industriji poslednjih godina priča samo kroz prizmu novca – bilo da govorimo o zaradi kompanija, bilo o cenama video igara, bilo o ulaganjima itd. Iz tog razloga odlučio sam da malo skrenem sa tog narativa i analiziram potencijal koji ova industrija ima, a koji je zaista ogroman.
Igre kao sinteza umetnosti
Ako bismo se nekako vratili u prvu polovinu 20. veka, sasvim je sigurno da bismo sada razgovarali o nekoj izložbi u galeriji, nekoj knjizi, nekoj muzici ili možda nekim ranim verzijama filma. Ono što je zajedničko za sve ove vidove umetnosti u određenoj meri jeste težnja za ličnom ekspresijom, prikazivanjem nekih događaja ili nečem sličnom. Razvoj tehnologije je obezbedio veću pristupačnost, rasprostranjenost i kvalitet svih navedenih umetnosti, ali je u drugoj polovini veka omogućio i nastanak najmlađeg od sve dece, ali ujedno i najperspektivnijeg – industrije video igara.
Kako god gledali na video igre, činjenično stanje je da one objedinjuju elemente svih ostalih umetničkih formi i uz to ih čak i nadmašuju uz jednu ključnu i jedinstvenu osobinu – interaktivnost. Video igra istovremeno može da bude i film, i roman, i kompozicija, i slika u pokretu. U najmodernijim igrama možemo vrlo jednostavno prepoznati elemente savremene režije, atmosferične muzike, unikatne vizuelne estetike itd. Uzmimo za primer The Last of Us Part 2, gde naracija, gluma i režija dostižu nivo filma, ali za razliku od istog, pred igrača stavljaju mogućnost da on to doživi na sebi svojstven način uz dodatak lične odgovornosti da donosi ključne odluke.
Interaktivnost kao put ka beskonačnim mogućnostima
Zaključak prethodnog pasusa je da igrač nije samo posmatrač, već je ujedno i protagonista, stvaralac, saučesnik i mnogo toga drugog. Odluke koje donosi menjaju svet, utiču na priču i oblikuju događaje. Zbog toga možemo reći da igre imaju moć da izazovu dublju emocionalnu reakciju nego svi ostali mediji. U Disco Elysiumu, svaki izbor može izazvati dosta preispitivanja, razmišljanja i emotivnih reakcija, te tako stvoriti novu dubinu u celokupnom doživljaju.
Uz to, o njima možemo pričati i kroz prizmu edukacije. Zamislite samo koliko će biti zabavnije, unosnije i zanimljivije učiti, na primer, razne lekcije iz istorije kada sve to možemo na neki način i proživeti, ili zamislite samo koliko će biti lakše matematiku izmestiti iz domena apstraktnog i dosadnog u domen realno primenljivog kroz rešavanje raznih zagonetki koje, uz sve mogućnosti današnje tehnologije, mogu biti dovedene na jedan potpuno nov i prilagodljiv nivo.
Zaključak
Koliko god toga da pomenem u ovom tekstu, i dalje će to sve biti kao jedna kap vode naspram, ne mora, nego okeana mogućnosti koje razvojem tehnologije iz dana u dan postaju sve veće. Nismo se ovde bavili baš svim vidovima tehnologije, poput VR-a, ali mislim da za tim nema ni potrebe, jer se zaključak sam nameće. Video igre su mediji sadašnjosti i budućnosti zato što nude sve ono što i druge umetničke forme, a na sve to imaju interaktivnost kao ključnu karakteristiku koja ih diže na jedan nov i do sad neistražen nivo.
Vremenom granica neće postojati, čak ni u tehnologiji, već će granica biti samo naša imaginacija. Zbog toga, a i svega pomenutog, kada vam neko sledeći put kaže „to je samo igra“, možda bismo trebali pomenuti kako je pred nama najkompleksnija i najsveobuhvatnija umetnička forma koju je čovečanstvo ikad stvorilo.
Ako želite biti u toku s najnovijim sadržajem, zapratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našem Discord serveru.
About the author
Video igre su ultimativna umetnička forma beskonačnog potencijala
Ne znam da li je to samo subjektivni osećaj ili je zaista tako, ali smatram da se o gaming industriji poslednjih godina priča samo kroz prizmu novca – bilo da govorimo o zaradi kompanija, bilo o cenama video igara, bilo o ulaganjima itd. Iz tog razloga odlučio sam da malo skrenem sa tog narativa i analiziram potencijal koji ova industrija ima, a koji je zaista ogroman. Igre kao sinteza umetnosti Ako bismo se nekako vratili u prvu polovinu 20. veka, sasvim je sigurno da bismo sada razgovarali o nekoj izložbi u galeriji, nekoj knjizi, nekoj muzici ili možda nekim ranim verzijama filma. Ono što je zajedničko za sve ove vidove umetnosti u određenoj meri jeste težnja za ličnom ekspresijom, prikazivanjem nekih događaja ili nečem sličnom. Razvoj tehnologije je obezbedio veću pristupačnost, rasprostranjenost i kvalitet svih navedenih umetnosti, ali je u […]
Žanrovi video igara više nemaju smisla!
Verovatno vam je poznata sledeća situacija: otvarate neku digitalnu prodavnicu sa željom da pronađete novu igru. Filtrirate po žanrovima i kažete sebi: „Sledeće što mi se igra je neki dobar RPG.“ U sledećem trenutku dobijate pozamašnu listu igara koje nemaju mnogo toga zajedničkog – jedna je pucačina iz prvog lica sa skill treejem, druga je taktička avantura, a treća pak neki simulator. Sva ta konfuzija vas navodi da ipak potražite nešto jednostavnije, neki platformer, recimo. Tako, listajući listu platformera, tu vidite 2D igre slične Super Mariu, zatim neki roguelike poput Hollow Knighta i na sve to i poneku 3D avanturu sa zagonetkama. To sve ujedno dovodi do zaključka – možda nije problem u igrama, možda je u žanrovima. Žanrovi su smislen koncept koji u gamingu ne funkcioniše. Svima je jasno da mi kao ljudi imamo tendenciju da vršimo kategorizaciju praktično […]
Ljubavno pismo najboljem Elder Scrollsu u serijalu!
Počeću ovaj tekst u hvalisavom tonu i reći kako sam u prethodnih 6 meseci uspeo da odigram ceo Elder Scrolls serijal. Dobro, ne ceo; ipak se na listi nije našla Arena, sa kojom je sve davne ‘94. krenulo, kao ni 2 sporedne igre koje suštinski nemaju osobine koje definišu Elder Scrolls. No, sve ostalo – Daggerfall, Morrowind, Oblivion i Skyrim, uz sve ekspanzije – prošlo je kroz moje ruke i dovelo do smanjenog broja sati spavanja. Pravo je vreme da dam konačan sud i objasnim zašto mislim da je Morrowind vrhunac serijala koji će teško biti ikad nadmašen. Na raskrsnici starog i novog Mnogi ne znaju, ali originalni Morrowind je prvenstveno zamišljen kao nadograđena verzija Daggerfalla, što je uključivalo implementiranu celu mapu provincije Morrowind koja je trebala biti proceduralno generisana. Umesto mape od velikog okeana pa do granice sa Skyrimom, […]
Nemojmo praviti istu grešku i sa The Witcher 4!
Kao što je već svima poznato, The Witcher 4 je dobio šturi prikaz gameplaya na State of Unreal. Hajp se već oseća u vazduhu, nove teorije i diskusije o mogućem zapletu u priči se sve više pominju, a očekivanja da ćemo dobiti još jednu igru koja će definisati i obeležiti generaciju su sve rasprostranjenija. No, zastanimo za trenutak i postavimo sebi pitanje – nismo li ovo sve već videli i to više puta? Pre svega, treba krenuti od onoga što znamo zasigurno. The Witcher 4 je prvi u novoj trilogiji igara ovog serijala koja je smeštena nakon događaja iz The Witcher 3. To ujedno znači da je gotovo sa Geraltom kao protagonistom, te ćemo tako preuzeti ulogu Ciri, koja je dobro poznata svim ljubiteljima. Nakon prikaza tech demoa, nekako prirodno, internetom je krenula lavina pozitivnih komentara, ali treba biti svestan […]
Zašto je teško biti zao u igrama?
Razvoj video igara možemo posmatrati na različite načine i iz različitih perspektiva, ali nesumnjivo je da su od običnog medijuma za zabavu došle do toga da o nekima možemo pričati kao o umetnosti. Razloga za to je puno i u njih nećemo ulaziti, nego ćemo se fokusirati na jednu specifičnost vezanu za njih koju ćemo najjednostavnije nazvati beg od realnosti. Devedesetih godina gaming je dostigao dovoljan stupanj razvijenosti da već tada ponudi narativno iskustvo gde će igrač proživljavati priču najčešće izmišljenog junaka. Ne bi to bilo ništa revolucionarno da pri tom poduhvatu nemamo mogućnost da oblikujemo svog sopstvenog lika i da se tako sami uživimo u ulogu novog izabranog. Sa svime prethodnim u vezi, gaming je savršeno mesto za isprobavanje svega onoga što je nezamislivo u društvenoj realnosti. Stvarne posledice ne postoje, jer nema društvenih normi, osude, niti zakonskih regulativa […]
Related
Žanrovi video igara više nemaju smisla!
Verovatno vam je poznata sledeća situacija: otvarate neku digitalnu prodavnicu sa željom da pronađete novu igru. Filtrirate po žanrovima i kažete sebi: „Sledeće što mi se igra je neki dobar RPG.“ U sledećem trenutku dobijate pozamašnu listu igara koje nemaju mnogo toga zajedničkog – jedna je pucačina iz prvog lica sa skill treejem, druga je taktička avantura, a treća pak neki simulator. Sva ta konfuzija vas navodi da ipak potražite nešto jednostavnije, neki platformer, recimo. Tako, listajući listu platformera, tu vidite 2D igre slične Super Mariu, zatim neki roguelike poput Hollow Knighta i na sve to i poneku 3D avanturu sa zagonetkama. To sve ujedno dovodi do zaključka – možda nije problem u igrama, možda je u žanrovima. Žanrovi su smislen koncept koji u gamingu ne funkcioniše. Svima je jasno da mi kao ljudi imamo tendenciju da vršimo kategorizaciju praktično […]
Ljubavno pismo najboljem Elder Scrollsu u serijalu!
Počeću ovaj tekst u hvalisavom tonu i reći kako sam u prethodnih 6 meseci uspeo da odigram ceo Elder Scrolls serijal. Dobro, ne ceo; ipak se na listi nije našla Arena, sa kojom je sve davne ‘94. krenulo, kao ni 2 sporedne igre koje suštinski nemaju osobine koje definišu Elder Scrolls. No, sve ostalo – Daggerfall, Morrowind, Oblivion i Skyrim, uz sve ekspanzije – prošlo je kroz moje ruke i dovelo do smanjenog broja sati spavanja. Pravo je vreme da dam konačan sud i objasnim zašto mislim da je Morrowind vrhunac serijala koji će teško biti ikad nadmašen. Na raskrsnici starog i novog Mnogi ne znaju, ali originalni Morrowind je prvenstveno zamišljen kao nadograđena verzija Daggerfalla, što je uključivalo implementiranu celu mapu provincije Morrowind koja je trebala biti proceduralno generisana. Umesto mape od velikog okeana pa do granice sa Skyrimom, […]
Nemojmo praviti istu grešku i sa The Witcher 4!
Kao što je već svima poznato, The Witcher 4 je dobio šturi prikaz gameplaya na State of Unreal. Hajp se već oseća u vazduhu, nove teorije i diskusije o mogućem zapletu u priči se sve više pominju, a očekivanja da ćemo dobiti još jednu igru koja će definisati i obeležiti generaciju su sve rasprostranjenija. No, zastanimo za trenutak i postavimo sebi pitanje – nismo li ovo sve već videli i to više puta? Pre svega, treba krenuti od onoga što znamo zasigurno. The Witcher 4 je prvi u novoj trilogiji igara ovog serijala koja je smeštena nakon događaja iz The Witcher 3. To ujedno znači da je gotovo sa Geraltom kao protagonistom, te ćemo tako preuzeti ulogu Ciri, koja je dobro poznata svim ljubiteljima. Nakon prikaza tech demoa, nekako prirodno, internetom je krenula lavina pozitivnih komentara, ali treba biti svestan […]
Techplay.gg: pet godina epske avanture – počinjemo novo poglavlje koje će promijeniti pravila igre
Sjećate li se 2020.? Vrijeme kada je svijet stao, ali naša strast za gamingom i tehnologijom nije. U tim izazovnim vremenima, rodio se Respawn.ba, kao svjetionik u digitalnoj tami, mjesto gdje su se snovi o epskim pobjedama i tehnološkim čudima pretvarali u stvarnost. Pet godina kasnije, nakon epskih bitaka, level-upova i nezaboravnih trenutaka, Respawn.ba se transformira, evoluira, i ponosno postaje Techplay.gg! Ovo nije samo promjena imena, ovo je renesansa digitalne kulture! Zašto ova monumentalna promjena? Digitalni svijet se razvija brzinom svjetlosti, a mi želimo biti na čelu te revolucije. Gaming i tehnologija više nisu samo hobiji, to su sile koje oblikuju našu stvarnost. Želimo biti više od portala, želimo biti centralno mjesto digitalne kulture, mjesto gdje se strast, inovacija i zajedništvo spajaju u eksploziju kreativnosti. Zato smo odlučili da je vrijeme za rebranding koji ne samo da odražava našu viziju, […]
Zašto je teško biti zao u igrama?
Razvoj video igara možemo posmatrati na različite načine i iz različitih perspektiva, ali nesumnjivo je da su od običnog medijuma za zabavu došle do toga da o nekima možemo pričati kao o umetnosti. Razloga za to je puno i u njih nećemo ulaziti, nego ćemo se fokusirati na jednu specifičnost vezanu za njih koju ćemo najjednostavnije nazvati beg od realnosti. Devedesetih godina gaming je dostigao dovoljan stupanj razvijenosti da već tada ponudi narativno iskustvo gde će igrač proživljavati priču najčešće izmišljenog junaka. Ne bi to bilo ništa revolucionarno da pri tom poduhvatu nemamo mogućnost da oblikujemo svog sopstvenog lika i da se tako sami uživimo u ulogu novog izabranog. Sa svime prethodnim u vezi, gaming je savršeno mesto za isprobavanje svega onoga što je nezamislivo u društvenoj realnosti. Stvarne posledice ne postoje, jer nema društvenih normi, osude, niti zakonskih regulativa […]
Lista igara koje izlaze u februaru 2025
Nakon što je početak godine bio pomalo opušten, čini se da 2025. zapravo počinje tek u februaru, s nekoliko velikih naslova na horizontu. Iako je Assassin's Creed Shadows pomaknut za mart, mjesec koji dolazi još uvijek donosi igre poput Like a Dragon, prvi veliki naslov Xbox Game Studiosa, te povratak popularne serije Monster Hunter na PC i konzole. Osim velikih AAA izdanja, u februaru nas očekuju i zanimljiva indie izdanja. Tu je Rift of the NecroDancer za ljubitelje ritmičke akcije, Don't Nod lansira novi IP koristeći svoju poznatu epizodnu strukturu, a za ljubitelje neobičnih ideja, pripremite se i na igru o kopanju rupe. Sve u svemu, februar donosi raznovrsnu ponudu, s novim igrama na svakom koraku, a tu su i neki interesantni komadi hardvera poput PlayStation Midnight Black kolekcije i Tamagotchi-like jaja. Za detaljniji pregled nadolazećih naslova ove godine, možete […]
Be the first to leave a comment