Verovatno vam je poznata sledeća situacija: otvarate neku digitalnu prodavnicu sa željom da pronađete novu igru. Filtrirate po žanrovima i kažete sebi: „Sledeće što mi se igra je neki dobar RPG.“ U sledećem trenutku dobijate pozamašnu listu igara koje nemaju mnogo toga zajedničkog – jedna je pucačina iz prvog lica sa skill treejem, druga je taktička avantura, a treća pak neki simulator.
Sva ta konfuzija vas navodi da ipak potražite nešto jednostavnije, neki platformer, recimo. Tako, listajući listu platformera, tu vidite 2D igre slične Super Mariu, zatim neki roguelike poput Hollow Knighta i na sve to i poneku 3D avanturu sa zagonetkama. To sve ujedno dovodi do zaključka – možda nije problem u igrama, možda je u žanrovima.
Žanrovi su smislen koncept koji u gamingu ne funkcioniše.
Svima je jasno da mi kao ljudi imamo tendenciju da vršimo kategorizaciju praktično svega. To nam umnogome pomaže da komuniciramo o kompleksnijim idejama na dosta lakšem nivou. Na primer, umesto da kažemo da u nekoj igri ubijamo entitete iz prvog lica, dok pritom imamo mogućnost razvijanja našeg lika na različite načine, možemo samo reći da se radi o FPS-u sa RPG elementima i većina će nas razumeti. Problem nastaje kod žanrova samih po sebi – može li neko uopšte reći šta znači da je neka igra RPG? Ako se služimo konkretnim značenjem (igra uloga), nije li onda svaka igra ikad RPG?
Ključno u priči je što imamo sve više igara koje kombinuju što više različitih elemenata i stoga ih je teško kategorizovati. Zbog toga smo izmislili nešto što nazivamo podžanrom. Tako, umesto da i Disco Elysium i Witchera zovemo samo RPG, sada ćemo Disco zvati izometričnim, narativnim CRPG-om, dok ćemo Witchera zvati narativnim i avanturističkim RPG-om otvorenog sveta i iz perspektive trećeg lica.
No, i to nije dovoljno jer stvara dodatnu konfuziju, pogotovo nekome ko tek ulazi u gejmerske vode. Onako opisana igra više zvuči kao kombinacija mehanika, perspektive, tona i gameplaya nego kao žanrovska odrednica. Zamislite kada biste nekome neki film žanrovski okarakterisali kao „romantičnu dramu sa elementima trilera i misterije, sportskim tempom i dobro razvijenim likovima.“ Ne funkcioniše, zar ne?
Revolucionarne igre koje formiraju podžanrove
Već smo zaključili da zbog prevelikog broja igara imamo potrebu za stvaranjem što većeg broja podžanrova kako bismo lakše filtrirali po sličnosti. Tako, kada neka igra ima neku unikatnu kombinaciju mehanika i pokaže se dovoljno uspešnom, ona postaje podžanr. Najbolji primer za to je svakako Dark Souls i podžanr zvan Soulslike. No, čak i takva podela nam ne donosi rešenje.
U početku, kada se krenulo sa korišćenjem Soulslike, time bi opisivali igre koje imaju staminu, dodge, bonfire sistem i teže su od prosečne igre. To je zaista tako funkcionisalo, ali vremenom smo dobijali sve više igara koje koriste samo neke od tih osobina, te tako Soulslike postaje Sifu, Elden Ring, a ujedno i Tunic. Situacija je takva da čak i taj jedan podžanr koji bi trebao da opisuje specifične tipove gubi smisao, zbog toga što često dobijamo projekte koji su etiketirani kao soulslike, a nemaju mnogo toga zajedničkog sa njime.
Još na to treba dodati da se dodatna konfuzija stvara kada je naziv nekog žanra kombinacija dve igre, kao što je slučaj sa metroidvaniom. Kako će neko ko se prvi put susreće sa tim terminom znati o čemu se tu radi, pogotovo kada na to dodamo činjenicu da ni originalna Castlevania nije bila zastupnik tih elemenata – čak naprotiv, izuzetno linearno iskustvo, a i mnogi fanovi smatraju da dobar procenat Metroid serijala nema elemente metroidvanije.
Tehnička kategorizacija je i dalje smislena!
Bitno je istaći da nije svaka žanrovska etiketa besmislena. Tehnički opisi i dalje igraju ključnu ulogu u razumevanju osnovne forme, jer ako kažemo da je nešto pucačina iz trećeg lica, svima postane jasno šta se može očekivati u pogledu kamere, kontrola i osnovnih premisa gameplaya. Takvi tehnički termini su relativno precizni, jer se odnose na mehaničke i vizuelne aspekte u površnom smislu.
Slično važi i za igre koje imaju jasne tradicionalne strukture – najbolji primeri su one bazirane na sportovima poput trka i fudbala. Žanrovske kategorije i u takvim slučajevima i dalje pouzdano opisuju ono što ćemo videti. Izrazi „fudbalska simulacija“ i „arkadna trka“ su prilično uspešni u prenošenju suštine bez previše potrebnog predznanja o nekim hitovima koji su obeležili neki vremenski okvir, kao što je slučaj sa soulsom i metroidvaniom.
Zaključak
Jasno je da žanrovske kategorije više ne mogu da isprate raznovrsnost i hibridnost savremenih video igara. Ono što je nekad bio dobar alat za preciznu komunikaciju između gejmera, to više nije i danas sve češće predstavlja nespretan pokušaj da se kompleksne stvari svedu na neprecizne karakteristike. Onda se postavlja pitanje: da li treba odustati od celokupnog koncepta? Odgovor je svakako ne.
Koliko god žanrovi imali problema, naročito kada je reč o inovativnim i kompleksnim igrama, oni i dalje imaju svoje mesto koje je nemoguće ignorisati. Oni će i dalje nastaviti da evoluiraju prirodnim putem, te ćemo tako i u budućnosti čuti razne nove nazive koji će opisivati određene osobine.
Završio bih sa time da to što žanrovi ne funkcionišu, nije loša vest, naprotiv, to je znak da su igre izašle iz standardnih šablona i dosegle jedan novi nivo koji je dobar oslonac za dalju evoluciju.
Ako želite biti u toku s najnovijim sadržajem, zapratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našem Discord serveru.
About the author
Sunovrat giganta – Šta se kog đavola dešava sa Ubisoftom?
Kada bismo se vratili u prošlost 15 godina, iskusili bismo period u kojem su se za francusku kompaniju Ubisoft mahom širile reči hvale i željno iščekivali naredni projekti. Francuski gigant bio je „majstor svog zanata“, kako u finansijskom, tako i u smislu kvaliteta i uticaja na samu industriju. Nintendova The Legend of Zelda: Breath of the Wild nije ništa drugo nego prilagođena formula koju smo viđali u dotadašnjim Assassin’s Creed igrama, a svima je jasno koliko je ona kritički priznata. Danas Ubisoft predstavlja simbol loših trendova industrije – masovna otpuštanja, odlaganja, fijasko-projekti – i jednog od glavnih neprijatelja igrača u kontekstu praktikovanja onoga što je najviše omraženo. Recept za propast, rekao bi neko, i ne bi pogrešio; stoga treba odgovoriti na pitanje šta se zaista dešava s Ubisoftom i gde je dno ambisa u koji se strmoglavio. Majstori „hajpovanja“ Nisam […]
Postoji veliki problem sa datumima izlazaka video igara!
Još od doba pandemije svedoci smo znatno većem broju prekriženih originalno zamišljenih datuma izlazaka video igara. Posle fijaska kakav je bio Cyberpunk 2077, mnogi bi rekli da je tako i bolje i da se isplati čekati duže ako ćemo dobiti proizvod u stanju kakvom se nadamo. Ja se, kao dosta strpljiv tip osobe, slažem s tim načelno, ali me to ne sprečava da istražim da li su datumi izgubili smisao time što se prerano govori o njima. Podaci, podaci i još podataka Kako bismo se sklonili od okvira subjektivnog osećaja i približili činjenicama, najbolje je uključiti podatke. Bitno je istaći da se ovde ne radi o mojim ličnim istraživanjima i da nećemo posmatrati period pandemije, već vreme nakon njega, pošto se pandemija svakako smatra specifičnim uslovom. Prema istraživanju Let’s Talk About, u 2022. godini je preko polovine velikih naslova barem […]
Neke igre treba igrati samo jednom!
Svako ko voli dobru knjigu ili film zna da se, s vremena na vreme, volimo vratiti i ponovo pogledati ključne scene, pročitati omiljeni pasus ili jednostavno iskusiti istu emociju iznova. Namerno sam iskoristio reč „istu“ iako sam potpuno svestan da za nju ovde nema mesta, jer, nevezano za to što nam je radnja poznata, vrlo je verovatno da ćemo svaki naredni put isto delo doživeti na barem delimično različit način. Video igre nisu drugačije po tom pitanju... Donekle, u isto vreme su i veoma različite, te zbog toga neke od njih možemo igrati iznova i iznova u nedogled, dok bi druge trebali iskusiti samo jednom. Video igre i prostor za eksperimentisanje Odgovor na pitanje zašto igramo igre iznova je dosta kompleksan. Svima je verovatno već jasno da je glavna razlika između video igara i ostalih medijuma u interaktivnosti sa svetom […]
Video igre su ultimativna umetnička forma beskonačnog potencijala
Ne znam da li je to samo subjektivni osećaj ili je zaista tako, ali smatram da se o gaming industriji poslednjih godina priča samo kroz prizmu novca – bilo da govorimo o zaradi kompanija, bilo o cenama video igara, bilo o ulaganjima itd. Iz tog razloga odlučio sam da malo skrenem sa tog narativa i analiziram potencijal koji ova industrija ima, a koji je zaista ogroman. Igre kao sinteza umetnosti Ako bismo se nekako vratili u prvu polovinu 20. veka, sasvim je sigurno da bismo sada razgovarali o nekoj izložbi u galeriji, nekoj knjizi, nekoj muzici ili možda nekim ranim verzijama filma. Ono što je zajedničko za sve ove vidove umetnosti u određenoj meri jeste težnja za ličnom ekspresijom, prikazivanjem nekih događaja ili nečem sličnom. Razvoj tehnologije je obezbedio veću pristupačnost, rasprostranjenost i kvalitet svih navedenih umetnosti, ali je u […]
Žanrovi video igara više nemaju smisla!
Verovatno vam je poznata sledeća situacija: otvarate neku digitalnu prodavnicu sa željom da pronađete novu igru. Filtrirate po žanrovima i kažete sebi: „Sledeće što mi se igra je neki dobar RPG.“ U sledećem trenutku dobijate pozamašnu listu igara koje nemaju mnogo toga zajedničkog – jedna je pucačina iz prvog lica sa skill treejem, druga je taktička avantura, a treća pak neki simulator. Sva ta konfuzija vas navodi da ipak potražite nešto jednostavnije, neki platformer, recimo. Tako, listajući listu platformera, tu vidite 2D igre slične Super Mariu, zatim neki roguelike poput Hollow Knighta i na sve to i poneku 3D avanturu sa zagonetkama. To sve ujedno dovodi do zaključka – možda nije problem u igrama, možda je u žanrovima. Žanrovi su smislen koncept koji u gamingu ne funkcioniše. Svima je jasno da mi kao ljudi imamo tendenciju da vršimo kategorizaciju praktično […]
Ljubavno pismo najboljem Elder Scrollsu u serijalu!
Počeću ovaj tekst u hvalisavom tonu i reći kako sam u prethodnih 6 meseci uspeo da odigram ceo Elder Scrolls serijal. Dobro, ne ceo; ipak se na listi nije našla Arena, sa kojom je sve davne ‘94. krenulo, kao ni 2 sporedne igre koje suštinski nemaju osobine koje definišu Elder Scrolls. No, sve ostalo – Daggerfall, Morrowind, Oblivion i Skyrim, uz sve ekspanzije – prošlo je kroz moje ruke i dovelo do smanjenog broja sati spavanja. Pravo je vreme da dam konačan sud i objasnim zašto mislim da je Morrowind vrhunac serijala koji će teško biti ikad nadmašen. Na raskrsnici starog i novog Mnogi ne znaju, ali originalni Morrowind je prvenstveno zamišljen kao nadograđena verzija Daggerfalla, što je uključivalo implementiranu celu mapu provincije Morrowind koja je trebala biti proceduralno generisana. Umesto mape od velikog okeana pa do granice sa Skyrimom, […]
Related
Sunovrat giganta – Šta se kog đavola dešava sa Ubisoftom?
Kada bismo se vratili u prošlost 15 godina, iskusili bismo period u kojem su se za francusku kompaniju Ubisoft mahom širile reči hvale i željno iščekivali naredni projekti. Francuski gigant bio je „majstor svog zanata“, kako u finansijskom, tako i u smislu kvaliteta i uticaja na samu industriju. Nintendova The Legend of Zelda: Breath of the Wild nije ništa drugo nego prilagođena formula koju smo viđali u dotadašnjim Assassin’s Creed igrama, a svima je jasno koliko je ona kritički priznata. Danas Ubisoft predstavlja simbol loših trendova industrije – masovna otpuštanja, odlaganja, fijasko-projekti – i jednog od glavnih neprijatelja igrača u kontekstu praktikovanja onoga što je najviše omraženo. Recept za propast, rekao bi neko, i ne bi pogrešio; stoga treba odgovoriti na pitanje šta se zaista dešava s Ubisoftom i gde je dno ambisa u koji se strmoglavio. Majstori „hajpovanja“ Nisam […]
World of Tanks 2025: Ratna mašinerija koja odbija da stane – ali po koju cijenu?
Petnaest godina nakon što je prvi put ispalio granatu, World of Tanks i dalje vozi. Možda više ne juri kao nekada, ali svakako nije stao – štaviše, Wargaming ga u 2025. godini održava živim boljim rebalansima, tehničkim unapređenjima i, konačno, dodacima koje su fanovi tražili godinama. Da li je to dovoljno da ova oklopna mašina ostane relevantna u sve bržem F2P svijetu? Zavisi koga pitate – ali brojke, promjene i (neizbježne) kontroverze kažu svoje. Najglasniji “klik” ove godine bila je najava i implementacija PvE misija. Da, nakon decenije odbijanja, World of Tanks je otvorio vrata igračima koji ne žele odmah biti razneseni u PvP haosu. Novi modovi nude misije sa narativnom pozadinom, AI neprijateljima i zadacima koji podsjećaju na stare kampanje iz RTS igara. Iskusnim tenkistima to možda djeluje kao trivijalna digresija, ali realno – PvE je savršen most za […]
Postoji veliki problem sa datumima izlazaka video igara!
Još od doba pandemije svedoci smo znatno većem broju prekriženih originalno zamišljenih datuma izlazaka video igara. Posle fijaska kakav je bio Cyberpunk 2077, mnogi bi rekli da je tako i bolje i da se isplati čekati duže ako ćemo dobiti proizvod u stanju kakvom se nadamo. Ja se, kao dosta strpljiv tip osobe, slažem s tim načelno, ali me to ne sprečava da istražim da li su datumi izgubili smisao time što se prerano govori o njima. Podaci, podaci i još podataka Kako bismo se sklonili od okvira subjektivnog osećaja i približili činjenicama, najbolje je uključiti podatke. Bitno je istaći da se ovde ne radi o mojim ličnim istraživanjima i da nećemo posmatrati period pandemije, već vreme nakon njega, pošto se pandemija svakako smatra specifičnim uslovom. Prema istraživanju Let’s Talk About, u 2022. godini je preko polovine velikih naslova barem […]
Neke igre treba igrati samo jednom!
Svako ko voli dobru knjigu ili film zna da se, s vremena na vreme, volimo vratiti i ponovo pogledati ključne scene, pročitati omiljeni pasus ili jednostavno iskusiti istu emociju iznova. Namerno sam iskoristio reč „istu“ iako sam potpuno svestan da za nju ovde nema mesta, jer, nevezano za to što nam je radnja poznata, vrlo je verovatno da ćemo svaki naredni put isto delo doživeti na barem delimično različit način. Video igre nisu drugačije po tom pitanju... Donekle, u isto vreme su i veoma različite, te zbog toga neke od njih možemo igrati iznova i iznova u nedogled, dok bi druge trebali iskusiti samo jednom. Video igre i prostor za eksperimentisanje Odgovor na pitanje zašto igramo igre iznova je dosta kompleksan. Svima je verovatno već jasno da je glavna razlika između video igara i ostalih medijuma u interaktivnosti sa svetom […]
Video igre su ultimativna umetnička forma beskonačnog potencijala
Ne znam da li je to samo subjektivni osećaj ili je zaista tako, ali smatram da se o gaming industriji poslednjih godina priča samo kroz prizmu novca – bilo da govorimo o zaradi kompanija, bilo o cenama video igara, bilo o ulaganjima itd. Iz tog razloga odlučio sam da malo skrenem sa tog narativa i analiziram potencijal koji ova industrija ima, a koji je zaista ogroman. Igre kao sinteza umetnosti Ako bismo se nekako vratili u prvu polovinu 20. veka, sasvim je sigurno da bismo sada razgovarali o nekoj izložbi u galeriji, nekoj knjizi, nekoj muzici ili možda nekim ranim verzijama filma. Ono što je zajedničko za sve ove vidove umetnosti u određenoj meri jeste težnja za ličnom ekspresijom, prikazivanjem nekih događaja ili nečem sličnom. Razvoj tehnologije je obezbedio veću pristupačnost, rasprostranjenost i kvalitet svih navedenih umetnosti, ali je u […]
Ljubavno pismo najboljem Elder Scrollsu u serijalu!
Počeću ovaj tekst u hvalisavom tonu i reći kako sam u prethodnih 6 meseci uspeo da odigram ceo Elder Scrolls serijal. Dobro, ne ceo; ipak se na listi nije našla Arena, sa kojom je sve davne ‘94. krenulo, kao ni 2 sporedne igre koje suštinski nemaju osobine koje definišu Elder Scrolls. No, sve ostalo – Daggerfall, Morrowind, Oblivion i Skyrim, uz sve ekspanzije – prošlo je kroz moje ruke i dovelo do smanjenog broja sati spavanja. Pravo je vreme da dam konačan sud i objasnim zašto mislim da je Morrowind vrhunac serijala koji će teško biti ikad nadmašen. Na raskrsnici starog i novog Mnogi ne znaju, ali originalni Morrowind je prvenstveno zamišljen kao nadograđena verzija Daggerfalla, što je uključivalo implementiranu celu mapu provincije Morrowind koja je trebala biti proceduralno generisana. Umesto mape od velikog okeana pa do granice sa Skyrimom, […]
Be the first to leave a comment