Verovatno vam je poznata sledeća situacija: otvarate neku digitalnu prodavnicu sa željom da pronađete novu igru. Filtrirate po žanrovima i kažete sebi: „Sledeće što mi se igra je neki dobar RPG.“ U sledećem trenutku dobijate pozamašnu listu igara koje nemaju mnogo toga zajedničkog – jedna je pucačina iz prvog lica sa skill treejem, druga je taktička avantura, a treća pak neki simulator.
Sva ta konfuzija vas navodi da ipak potražite nešto jednostavnije, neki platformer, recimo. Tako, listajući listu platformera, tu vidite 2D igre slične Super Mariu, zatim neki roguelike poput Hollow Knighta i na sve to i poneku 3D avanturu sa zagonetkama. To sve ujedno dovodi do zaključka – možda nije problem u igrama, možda je u žanrovima.
Žanrovi su smislen koncept koji u gamingu ne funkcioniše.
Svima je jasno da mi kao ljudi imamo tendenciju da vršimo kategorizaciju praktično svega. To nam umnogome pomaže da komuniciramo o kompleksnijim idejama na dosta lakšem nivou. Na primer, umesto da kažemo da u nekoj igri ubijamo entitete iz prvog lica, dok pritom imamo mogućnost razvijanja našeg lika na različite načine, možemo samo reći da se radi o FPS-u sa RPG elementima i većina će nas razumeti. Problem nastaje kod žanrova samih po sebi – može li neko uopšte reći šta znači da je neka igra RPG? Ako se služimo konkretnim značenjem (igra uloga), nije li onda svaka igra ikad RPG?
Ključno u priči je što imamo sve više igara koje kombinuju što više različitih elemenata i stoga ih je teško kategorizovati. Zbog toga smo izmislili nešto što nazivamo podžanrom. Tako, umesto da i Disco Elysium i Witchera zovemo samo RPG, sada ćemo Disco zvati izometričnim, narativnim CRPG-om, dok ćemo Witchera zvati narativnim i avanturističkim RPG-om otvorenog sveta i iz perspektive trećeg lica.
No, i to nije dovoljno jer stvara dodatnu konfuziju, pogotovo nekome ko tek ulazi u gejmerske vode. Onako opisana igra više zvuči kao kombinacija mehanika, perspektive, tona i gameplaya nego kao žanrovska odrednica. Zamislite kada biste nekome neki film žanrovski okarakterisali kao „romantičnu dramu sa elementima trilera i misterije, sportskim tempom i dobro razvijenim likovima.“ Ne funkcioniše, zar ne?
Revolucionarne igre koje formiraju podžanrove
Već smo zaključili da zbog prevelikog broja igara imamo potrebu za stvaranjem što većeg broja podžanrova kako bismo lakše filtrirali po sličnosti. Tako, kada neka igra ima neku unikatnu kombinaciju mehanika i pokaže se dovoljno uspešnom, ona postaje podžanr. Najbolji primer za to je svakako Dark Souls i podžanr zvan Soulslike. No, čak i takva podela nam ne donosi rešenje.
U početku, kada se krenulo sa korišćenjem Soulslike, time bi opisivali igre koje imaju staminu, dodge, bonfire sistem i teže su od prosečne igre. To je zaista tako funkcionisalo, ali vremenom smo dobijali sve više igara koje koriste samo neke od tih osobina, te tako Soulslike postaje Sifu, Elden Ring, a ujedno i Tunic. Situacija je takva da čak i taj jedan podžanr koji bi trebao da opisuje specifične tipove gubi smisao, zbog toga što često dobijamo projekte koji su etiketirani kao soulslike, a nemaju mnogo toga zajedničkog sa njime.
Još na to treba dodati da se dodatna konfuzija stvara kada je naziv nekog žanra kombinacija dve igre, kao što je slučaj sa metroidvaniom. Kako će neko ko se prvi put susreće sa tim terminom znati o čemu se tu radi, pogotovo kada na to dodamo činjenicu da ni originalna Castlevania nije bila zastupnik tih elemenata – čak naprotiv, izuzetno linearno iskustvo, a i mnogi fanovi smatraju da dobar procenat Metroid serijala nema elemente metroidvanije.
Tehnička kategorizacija je i dalje smislena!
Bitno je istaći da nije svaka žanrovska etiketa besmislena. Tehnički opisi i dalje igraju ključnu ulogu u razumevanju osnovne forme, jer ako kažemo da je nešto pucačina iz trećeg lica, svima postane jasno šta se može očekivati u pogledu kamere, kontrola i osnovnih premisa gameplaya. Takvi tehnički termini su relativno precizni, jer se odnose na mehaničke i vizuelne aspekte u površnom smislu.
Slično važi i za igre koje imaju jasne tradicionalne strukture – najbolji primeri su one bazirane na sportovima poput trka i fudbala. Žanrovske kategorije i u takvim slučajevima i dalje pouzdano opisuju ono što ćemo videti. Izrazi „fudbalska simulacija“ i „arkadna trka“ su prilično uspešni u prenošenju suštine bez previše potrebnog predznanja o nekim hitovima koji su obeležili neki vremenski okvir, kao što je slučaj sa soulsom i metroidvaniom.
Zaključak
Jasno je da žanrovske kategorije više ne mogu da isprate raznovrsnost i hibridnost savremenih video igara. Ono što je nekad bio dobar alat za preciznu komunikaciju između gejmera, to više nije i danas sve češće predstavlja nespretan pokušaj da se kompleksne stvari svedu na neprecizne karakteristike. Onda se postavlja pitanje: da li treba odustati od celokupnog koncepta? Odgovor je svakako ne.
Koliko god žanrovi imali problema, naročito kada je reč o inovativnim i kompleksnim igrama, oni i dalje imaju svoje mesto koje je nemoguće ignorisati. Oni će i dalje nastaviti da evoluiraju prirodnim putem, te ćemo tako i u budućnosti čuti razne nove nazive koji će opisivati određene osobine.
Završio bih sa time da to što žanrovi ne funkcionišu, nije loša vest, naprotiv, to je znak da su igre izašle iz standardnih šablona i dosegle jedan novi nivo koji je dobar oslonac za dalju evoluciju.
Ako želite biti u toku s najnovijim sadržajem, zapratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našem Discord serveru.
About the author
Mape su postale široke kao okean, ali plitke kao bara!
Koliko puta smo do sada čuli onu čuvenu rečenicu izgovorenu sa ponosom: „Ovo je najveća mapa koju smo ikada napravili! Svet je nekoliko puta veći od prethodnog dela!“ Starfield i No Man’s Sky su nam bombastično obećavali čitave galaksije, Assassin’s Creed Valhalla nas je zatrpala nepreglednim kilometrima Engleske koji se ne završavaju ni posle 100 sati igranja, dok se Just Cause 4 hvalio mapom toliko velikom da vam je praktično potreban mlaznjak da biste stigli od misije do misije. Tehnički, obećavani su nam svetovi koji su vizuelno impresivni i prostorno gigantski – pravi digitalni okeani, ali čim zagazite u taj okean, shvatite surovu realnost: voda vam je samo do članaka. Grandiozna obećanja po pitanju veličine su zaista ispunjena. Većina igara kojima je to bio jedan od ključnih delova marketinga uistinu dostavlja to na neki način, no, veličina mape nije problem […]
Problematika prvog sata u gamingu
Svi smo se barem jednom našli u situaciji: čekamo igru mesecima, instaliramo je, otvorimo i onda sat vremena kasnije zaključimo da nije „to to“. Grafika je sjajna, priča deluje obećavajuće, ali jednostavno nečeg fali. Ideja ovog teksta je pričati o stvari kojoj se ne daje dovoljno na značaju, a to je ključna važnost prvog sata igranja. U eri kratkog raspona pažnje, taj prvi susret sa igrom je moment koji odlučuje o njenoj sudbini. Raskol između očekivanja i stvarnosti Inspiracija za ovaj tekst je potekla iz jednog razgovora sa prijateljem koji je izneo zanimljivu misao, a to je da je odustao od igranja Red Dead Redemption 2 već u prvih sat vremena i kako ta igra nije ništa od onog što se priča. On tu nije mislio samo na kvalitet, već na to da nije dobio ogromni otvoreni svet koji čeka […]
Šta nova Valveova konzola znači za tržište konzola?
Da odmah pređemo na stvar – Valve je najavio novu konzolu koja je suštinski prilagođen PC i koja će se uskoro pojaviti na tržištu kako bi uzela svoj deo kolača. Samo se nameće pitanje koliki je to deo i ima li razloga za brigu među PlayStation i Xbox taborom. Kratak odgovor je: da, ali samo za pripadnike zelenog tabora. Zašto uopšte konzola? Konzolaški ratovi, kao i ratovi između konzolaša i korisnika PC-ja, nikad ne izlaze iz mode. Stoga je potrebno staviti akcenat na pitanje zašto se uopšte neko odlučuje za konzolu. Nekima je presudna cena, jer zaista, koliko god nekome bilo teško da prizna, za novac koji je potrebno izdvojiti za jedan PS5, za taj novac nije baš moguće sklopiti PC koji će pružiti iste rezultate tokom gejming sesija. Drugi, jednako bitan, faktor je jednostavnost. Konzola je "plug and play" […]
Sunovrat giganta – Šta se kog đavola dešava sa Ubisoftom?
Kada bismo se vratili u prošlost 15 godina, iskusili bismo period u kojem su se za francusku kompaniju Ubisoft mahom širile reči hvale i željno iščekivali naredni projekti. Francuski gigant bio je „majstor svog zanata“, kako u finansijskom, tako i u smislu kvaliteta i uticaja na samu industriju. Nintendova The Legend of Zelda: Breath of the Wild nije ništa drugo nego prilagođena formula koju smo viđali u dotadašnjim Assassin’s Creed igrama, a svima je jasno koliko je ona kritički priznata. Danas Ubisoft predstavlja simbol loših trendova industrije – masovna otpuštanja, odlaganja, fijasko-projekti – i jednog od glavnih neprijatelja igrača u kontekstu praktikovanja onoga što je najviše omraženo. Recept za propast, rekao bi neko, i ne bi pogrešio; stoga treba odgovoriti na pitanje šta se zaista dešava s Ubisoftom i gde je dno ambisa u koji se strmoglavio. Majstori „hajpovanja“ Nisam […]
Postoji veliki problem sa datumima izlazaka video igara!
Još od doba pandemije svedoci smo znatno većem broju prekriženih originalno zamišljenih datuma izlazaka video igara. Posle fijaska kakav je bio Cyberpunk 2077, mnogi bi rekli da je tako i bolje i da se isplati čekati duže ako ćemo dobiti proizvod u stanju kakvom se nadamo. Ja se, kao dosta strpljiv tip osobe, slažem s tim načelno, ali me to ne sprečava da istražim da li su datumi izgubili smisao time što se prerano govori o njima. Podaci, podaci i još podataka Kako bismo se sklonili od okvira subjektivnog osećaja i približili činjenicama, najbolje je uključiti podatke. Bitno je istaći da se ovde ne radi o mojim ličnim istraživanjima i da nećemo posmatrati period pandemije, već vreme nakon njega, pošto se pandemija svakako smatra specifičnim uslovom. Prema istraživanju Let’s Talk About, u 2022. godini je preko polovine velikih naslova barem […]
Neke igre treba igrati samo jednom!
Svako ko voli dobru knjigu ili film zna da se, s vremena na vreme, volimo vratiti i ponovo pogledati ključne scene, pročitati omiljeni pasus ili jednostavno iskusiti istu emociju iznova. Namerno sam iskoristio reč „istu“ iako sam potpuno svestan da za nju ovde nema mesta, jer, nevezano za to što nam je radnja poznata, vrlo je verovatno da ćemo svaki naredni put isto delo doživeti na barem delimično različit način. Video igre nisu drugačije po tom pitanju... Donekle, u isto vreme su i veoma različite, te zbog toga neke od njih možemo igrati iznova i iznova u nedogled, dok bi druge trebali iskusiti samo jednom. Video igre i prostor za eksperimentisanje Odgovor na pitanje zašto igramo igre iznova je dosta kompleksan. Svima je verovatno već jasno da je glavna razlika između video igara i ostalih medijuma u interaktivnosti sa svetom […]
Related
OD UGLJA DO KODA: Kako je poljski „Gamedev“ preživio globalnu čistku i postao evropska velesila
Dok globalna industrija videoigara prolazi kroz svoju najtežu zimu u posljednjem desetljeću, obilježenu masovnim otpuštanjima i zatvaranjem studija od Kalifornije do Tokija, najnoviji podaci iz Varšave otkrivaju fascinantnu priču o otpornosti. Izvještaj Polish Agency for Enterprise Development (PARP) za 2025. godinu donosi detaljan uvid u to kako je "Polski Gamedev" ne samo preživio krizu, već iz nje izašao zreliji i fokusiraniji. U oktobru 2025. godine, Poljska broji 824 aktivna proizvođača i izdavača igara koji zapošljavaju preko 14.500 ljudi. No, iza suhih brojeva krije se dramatična priča o transformaciji jednog tržišta. Izvještaj ne uljepšava stvarnost – protekle dvije godine donijele su bolan period. Najmanje 120 studija stavilo je ključ u bravu ili obustavilo proizvodnju. Analitičari ovo nazivaju nužnom "korekcijom tržišta" koja je uklonila neodržive projekte nastale tokom investicijskog buma u pandemiji. Međutim, ključna razlika u odnosu na SAD, gdje su rezovi […]
Mape su postale široke kao okean, ali plitke kao bara!
Koliko puta smo do sada čuli onu čuvenu rečenicu izgovorenu sa ponosom: „Ovo je najveća mapa koju smo ikada napravili! Svet je nekoliko puta veći od prethodnog dela!“ Starfield i No Man’s Sky su nam bombastično obećavali čitave galaksije, Assassin’s Creed Valhalla nas je zatrpala nepreglednim kilometrima Engleske koji se ne završavaju ni posle 100 sati igranja, dok se Just Cause 4 hvalio mapom toliko velikom da vam je praktično potreban mlaznjak da biste stigli od misije do misije. Tehnički, obećavani su nam svetovi koji su vizuelno impresivni i prostorno gigantski – pravi digitalni okeani, ali čim zagazite u taj okean, shvatite surovu realnost: voda vam je samo do članaka. Grandiozna obećanja po pitanju veličine su zaista ispunjena. Većina igara kojima je to bio jedan od ključnih delova marketinga uistinu dostavlja to na neki način, no, veličina mape nije problem […]
World of Warcraft: Midnight Beta – Početak nove zlatne ere koju smo čekali
World of Warcraft stoji na rubu provalije, ali ne one u koju se pada, već one preko koja se mora preskočiti da bi se stiglo na novi vrhunac. Dok brojimo mjesece do početka sljedeće godine i izlaska ekspanzije Midnight, osjećaj u zajednici je naelektrisan. Ovo nije samo "još jedan patch" ili nova zona za farmanje reputacije. Ovo je trenutak kada Blizzard povlači crtu i kaže: "Ovo je WoW za narednu deceniju." Kao neko ko je u Azerothu proveo proteklih deset godina, bježeći od stresa svakodnevice i "odraslih" odgovornosti, pratio sam razvoj Midnighta s mješavinom straha i nade. Ali nakon sati i sati provedenih u beti, te analizirajući smjer u kojem Ion Hazzikostas i njegov tim vode igru, mogu reći samo jedno: vežite se, polijećemo. Dom je tamo gdje je Hearthstone (Bukvalno) Počnimo od onoga što će vjerovatno biti "prodajna tačka" […]
Problematika prvog sata u gamingu
Svi smo se barem jednom našli u situaciji: čekamo igru mesecima, instaliramo je, otvorimo i onda sat vremena kasnije zaključimo da nije „to to“. Grafika je sjajna, priča deluje obećavajuće, ali jednostavno nečeg fali. Ideja ovog teksta je pričati o stvari kojoj se ne daje dovoljno na značaju, a to je ključna važnost prvog sata igranja. U eri kratkog raspona pažnje, taj prvi susret sa igrom je moment koji odlučuje o njenoj sudbini. Raskol između očekivanja i stvarnosti Inspiracija za ovaj tekst je potekla iz jednog razgovora sa prijateljem koji je izneo zanimljivu misao, a to je da je odustao od igranja Red Dead Redemption 2 već u prvih sat vremena i kako ta igra nije ništa od onog što se priča. On tu nije mislio samo na kvalitet, već na to da nije dobio ogromni otvoreni svet koji čeka […]
Šta nova Valveova konzola znači za tržište konzola?
Da odmah pređemo na stvar – Valve je najavio novu konzolu koja je suštinski prilagođen PC i koja će se uskoro pojaviti na tržištu kako bi uzela svoj deo kolača. Samo se nameće pitanje koliki je to deo i ima li razloga za brigu među PlayStation i Xbox taborom. Kratak odgovor je: da, ali samo za pripadnike zelenog tabora. Zašto uopšte konzola? Konzolaški ratovi, kao i ratovi između konzolaša i korisnika PC-ja, nikad ne izlaze iz mode. Stoga je potrebno staviti akcenat na pitanje zašto se uopšte neko odlučuje za konzolu. Nekima je presudna cena, jer zaista, koliko god nekome bilo teško da prizna, za novac koji je potrebno izdvojiti za jedan PS5, za taj novac nije baš moguće sklopiti PC koji će pružiti iste rezultate tokom gejming sesija. Drugi, jednako bitan, faktor je jednostavnost. Konzola je "plug and play" […]
Pet godina igre i tehnologije: TechPlay.gg slavi jubilej
Jučer smo dostigli peti level! Da, dobro ste pročitali – pola decenije grindanja, respawnanja, patch noteova i pokoje rage quit situacije (naravno iza kulisa, jer novinarski deadline zna biti teži boss od Elden Ringa). Sve je krenulo davne 2020. godine pod imenom Respawn.ba – jer, budimo realni, ako gameri nešto znaju, onda je to kako se uvijek respawnati nakon pada. Respawn je bio naš tutorial level: naučili smo prve questove, skupili XP i iteme, a onda smo ovog jula odradili veliki rebranding i transformisali se u TechPlay.gg. Novo ime, ista misija – ali i šira mapa. Danas spajamo svijet gaminga i tehnologije u jednu zajedničku priču. Tokom pet godina, naša redakcija odradila je na hiljade side questova: vijesti, recenzija, vodiča, kolumni. Testirali smo sve od miševa i tastatura do najluđih AAA igara, a sate provedene u virtuelnim svjetovima nismo nikada […]
Be the first to leave a comment